Na 38 mesta u Srbiji su postojali vulkani, a ovde je pao najveći meteorit: Putovanje kroz istoriju u Svilajncu

Prirodnjački centar u Svilajncu predstavlja spoj nauke, učenja i zabave. Moderna zgrada otvorena 2015. godine privlači turiste sa svih strana, a ponajviše mališane zbog unikatnog Dino parka u kom se nalaze skulpture izumrlih vrsta u prirodnoj veličini. Na dva sprata prostire se 9 raznolikih postavki, a svaka priča svoju priču.

Kako nam je i potvrdio vodič iz ovog muzeja Aleksandar Nešković, najčešći posetioci su mališani koji ovo mesto obilaze u sklopu ekskurzija. Ipak, veliki je broj i individualnih ili porodičnih poseta, a dodaje i da nemaju specifičnu ciljnu grupu, već svako može da pronađe nešto za sebe.

Prvo što posetioci mogu da primete, doslovno sa ulaznih vrata, jeste ogroman skelet, a naš sagovornik nam objašnjava da upravo ova figura privlači najviše dečije pažnje.

- Iza nas se nalazi replika skeleta T-Rexa koju posetioci prvo vide kada dođu kod nas. On svim mališanima ostavi najveći utisak jer kada uđu, pravo nailaze na to. Tu su na primer i ostali eksponati koji su našim mališanima zanimljivi, i ne samo njima već i odraslim posetiocima. U pitanju su razne vrste prepariranih životinja, replike dinosaurusa i raznih gmizavaca, za svakog imamo ponešto - kaže Nešković.

Ono što je posebno zanimljivo najvećem broju posetilaca je i Dino park, koji nije namenjen samo za igru, iako tako deluje. Ideja je bila da se napravi park koji podseća na doba Jure, pa su tako i svi dinosaurusi koji se tu nalaze ručno izrađeni u svojoj prirodnoj veličini.

- Dino park je jedna od naših stalnih postavki i predstavlja zabavni deo koji nudimo našim posetiocima. U njemu se nalazi preko 30 replika dinosaurusa u prirodnoj veličini i karakterističnim položajima. Tu mogu da nauče svašta nešto o novim vrstama dinosaurusa koje do tada nisu poznavali, kao i kako su to oni živveli. Trudili smo se da naš park dobije izgled doba Jure, pa su tako i biljke koje se nalaze u prirodnjačkom centru birane da budu one koje su nastale u doba dinosaurusa i priževele do dana današnjeg. Tako možete videti Ginko bilobu i razne druge vrste - pojašnjava vodič.

Nakon skeleta slede i razne vrste životinja koje su karakteristične kako za naše, tako i za afričko podneblje. Preparirana žirafa deluje gotovo nestrvarno, te ne možemo da se ne zapitamo - kako je dospela na ovu postavku usred Svilajnca.

- Samo prepariranje znači očuvanje neke vrste životinja kroz njihovo punjenje. Tako da se u originalnu kožu stavljaju razni preparati kako bi se očuvao izgled "žive" životinje - kaže nam Nešković.

Pored žirafe, tu je i mrki medved koji mirno sedi na panju sa dve prednje šape u krilu, dok ga oktučuju čvorci, divokoze i mufoni, a naš sagovornik objašnjava da kroz postavku "Biodiverzitet Srbije" možemo primetiti najupečatljivije vrste pronađene u Srbiji među kojima su jelen i košuta, ali i jelen lopatar.

Pored zanimljivosti muzej čuva i veliki istorijski značaj, te se ovde nalazi i replika poznatok mamuta "Kike" koji je pronađen u Kikindi, kako i samo ime kaže.

- Kod nas je replika skeleta mamuta Kike. Pravi skelet spronađen je u Kikindi 1996. godine u kompleksu "Toza Marković" i predstavlja jedan od najbolje očuvanih skeleta pronađenih u ovom delu Evrope, sa oko 90 procenata očuvane koštane mase - priča nam naš sagovonik.

Tlo Srbije bogato je raznolikim kamenjem i mineralima, a kada bi se tlo preseklo na pola videli bismo sve od čega je naša zemlja sastavljena, upravo to pokazuje i jedna postavka u ovom objektu pod nazivom "Geološki profil Srbije". Kako tvrdi Nešković, kada bismo zamislili jedan poprečni presek u tlu naše države počevši od granice sa Crnom Gorom do Đerdapa, dužine 300 km i dubine 5 km on bi se sastojao od svih tih stena koje se nalaze u sklopu pomenute postavke. Neke od njih možemo i da opipamo i saznamo šta sve krasi unutrašnjost našeg tla.

Pored raznolikih postavki koje posetioci mogu da pogledaju svakoga dana u Svlijancu, česte su i privreme izložbe, te naš sagovornik kao najzanimljiviju izdvaja jednu pod nazivom "U kamenu svetlosni trag".

- Sve što se trenutno nalazi u muzeju je deo naše stalne postavke, a naravno imamo i gostujuće izložbe sa raznih strana. Jedna od najzanimljivijih je bila "U kamenu svetlosni trag", to je izložba Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, gde se pokazuje kako svetlost prolazi kroz kamen i kako se prelama - kaže on.

U Srbiji ima 38 ugašenih vulkana

Ono što nam je svima teško da zamislimo sigurno je erupcija vulkana usred naše zemlje, jer se u bližoj istoriji nismo upoznali sa takvom pojavom, te nam ona ne deluje realno. Donekle, to i ima smisla jer je poslednja aktivnost vulkana u našoj zemlji zabeležena pre neverovatnih 4 miliona godina na Ceru.

Ipak, sudeći prema karti prikazanoj na jednoj postavci, na našem tlu nalazi se čak 38 ugašenih vulkana. Ono što ovu postavku izdvaja od drugih jeste to što je cela prostorija napravljena tako da deluje kao da ulazite u sam vulkan, a izložene su i razne stene koje su nastale baš zbog njihove aktivnosti. Tako, ovde možemo da pronađemo i Oksidijan, odsnosno vulkansko staklo, za koje naš sagovornik tvrdi da je oštrije od bilo kog stakla na celoj planeti.

- Naravno, na tlu Srbije postojali su aktivni vulkani. Mi ovde imamo i mapu naše države na kojoj su obeleženi svi ugašeni vulkani. Možemo da kažemo da na sreću samo takvu vrstu vulkana imamo, te nam nema opasnosti od vulkanskih erupcija. Ali upravo su oni i zaslužni za sve ono što možemo da vidimo u tlu naše zemlje, a to su razne rude i stene koje koristimo u svakodnevnom životu. Neki naučnici smatraju da postoji mnogo više ugašenih vulkana nego što je to dosad dokazano - dodaje Nešković.

Najveći meteorit koji je pogodio našu zemlju

Kako nam je ispričao i vodič iz prirodnjačkog centra, najpoznatiji meteorit koji je pogodio našu planetu ostavio je krater od 200 kilomezara u prečniku. Ipak, malo poznato je da je meteorit težine oko 100 kilograma najveći pronađen na teritoriji naše države.

- Najveći meteorit koji već spada u red asteroida je onaj koji je izazvapo masovno izumiranje na kraju mezozoika pre pet miliona godina, procenjuje se da je imao nekih 10km u prečniku, a krater koji je ostao nakon udarca ima 200km u prečniku i da je on danas u Meksiku, a veći deo u Meksičkom zalivu. Što se tiče tla Srbije, možemo da kažemo da je Dimitrovgradski jedan od najvećih sa nekih 45 centimetara u prečniku i težine od oko 100 kilograma - objašnjava Aleksandar za naš portal.

"Svilajnac - vrata u raj Jugoistočne Srbije"

Projekat se sufinansira sredstvima Opštine Svilajnac.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

(Telegraf.rs)