Mislio sam da sam dobar čovek, dok nisam upoznao Sofijinog tatu: Ni ja nisam Igor, već Tijanin otac

I Slobodan i Igor s

Kada se dogode tako strasne nesreće....tragedije...otvori se jedan bezdan tuge ..i tada dobri ljudi ...koliko god da su nesrećni...postaju još bolji......i to je apsolutna istina...upravo ta ljubav i dobrota koju poseduju...daće im smisao novom životu....leči će sebe i druge...zaista je to jedini put...

Prozvani su se već dovoljno pokazali da ne zaslužuju ni ime da im se pomene !