Mislio sam da sam dobar čovek, dok nisam upoznao Sofijinog tatu: Ni ja nisam Igor, već Tijanin otac
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Ramamti Ezer
I Slobodan i Igor s
BB
Kada se dogode tako strasne nesreće....tragedije...otvori se jedan bezdan tuge ..i tada dobri ljudi ...koliko god da su nesrećni...postaju još bolji......i to je apsolutna istina...upravo ta ljubav i dobrota koju poseduju...daće im smisao novom životu....leči će sebe i druge...zaista je to jedini put...
Mrki
Prozvani su se već dovoljno pokazali da ne zaslužuju ni ime da im se pomene !