Iso je osvajač najvišeg vrha sveta: Krenuo od kabineta za geografiju, stigao do Mont Everesta

Profesor geografije Iso Planić korak po korak upoznao je Srbiju - popisao je čak 3.224 planinska vrha u našoj zemlji, popeo se na Mont Everest i bio "zvezda" pakistanske televizije. Kako kaže - planinarenje može da se smatra ekstremnim sportom, jer u nekim ekspedicijama iskušavate i granice svog tela. A nekad samo morate da se naviknete na lokalne običaje i hranu, pa makar to bila slatka kajgana.

Ovaj profesor geografije je i predsednik Planinarskog saveza Srbije i ispričao je za Telegaf.rs svoje početke i dočarao nam kako izgledaju pripreme za planinske ekspedicije.

Preporučujemo

Geografija se uči na nogama

Pokušao je da im dočara geografiju iz drugog ugla jer kako kaže "geografija se uči nogama".

On je učenike izvodio iz kabineta, družio se s njima i učio geografiju kao "nešto što nas okružuje". Tako je i počeo da se bavi planinarenjem. Trčao je maratone, a onda je usledila i njegova prva ekspedicija, a to je uspon na Ararat, najviši vrh Turske. Usledili su usponi jedan za drugim, a potom i osvajanje najvišeg vrha sveta Mont Everesta 2005. godine.

"Mont Everest je najviši. Mont Everest je metafora. Mont Everest je cilj svakog planinara. Svi mi maštamo o tome da se popnemo na najviši vrh, ali Mont Everest je lakše popeti nego neke druge vrhove od 8.000 metara. Nije on najzahtevniji vrh sveta, kasnije sam se penjao i na zahtevnije, ali on je tipičan jer je najviši i za njega svi znamo", rekao je Planić.

Pripreme zavise od cilja koji se postavlja, a penjanje najviših vrhova na svetu se odvija u specifičnim uslovima i u uslovima nedostatka kiseonika, veoma je hladno i jako je sunčevo zračenje. Neke od priprema podrazumevanju popravljanje kondicionog stanja organizma.

"Da, naravno, postoje vežbe, ali je jako teško predvideti kako će se neki organizam na velikoj visini ponašati. Svi smo različiti i različito reagujemo na veliku nadmorsku visinu. Čest je slučaj bio tada, kada sam na te ekspedicije išao, da su sa mnom bili u društvu i oni koji su dobri atletičari, dobri maratonci, trkači, triatlonci, pa nisu uspeli da izađu na vrh zbog toga što im je velika visina smetala. Dakle, bez obzira na svu kondicionu pripremu postoje individualne razlike u reakciji organizma na uslove velike visine", objasnio je Planić.

Osim poteškoća sa kiseonikom, planinare prati i otežano kretanje, vremenske neprilike, drugačija ishrana i još mnogo drugih izazova. Prilikom zahtevnih ekspedicija alpinistima se nakon testiranja u Zavodu za sport određuje poseban program kondicionih i taktičkih treninga i prilagođena ishrana. Iso je opisao za naš portal kako to izgleda iz prve ruke.

"To nije baš ona klasična ishrana sportista gde se vodi računa o svemu, to je više prilagođavanje situaciji. Kada odete u Nepal i angažujete nepalskog kuvara, on koristi nepalske začine i sirovine i onda se desi da jedete slatku kajganu i slatki hleb. Kada odete u Pakistan oni opet imaju svoj režim ishrane, neće upotrebiti svinjsko meso, koristiće svoj kari i biće više ljuto. Tako da se svaki put se prilagođavamo situaciji" ispričao je Iso Planić.

Susretao se, kako kaže, i sa lepim i sa manje lepim situacijama na svojim danonoćnim "pohodima". Opisao je nešto što je za njega, vrlo interesantno, te da se nije nadao ovakvoj reakciji. Naime, osvojivši tri planinska vrha Pakistana viša od 8.000 metara nadmorske visine, usledio je doček 30 kilometara ispred glavnog grada Pakistana. Ekipu su, posle uspešno realizovane ekspedicije na treći vrh,  sačekale pakistanska televizija i dugačke kolone vozila sa vencima i cvećem koje su ih pratile sve do ulaska u grad.

"Gostovati na nacionalnoj pakistanskoj televiziji u državi koja koja ima 170 miliona stanovnika meni je bilo vrlo interesantno, jedan doživljal koji je za mene bio vrlo iteresantan nisam se nadao njihovoj takvoj reakciji", kaže alpinista.

Planić je 23. maja publici predstavio naučna istraživanja do kojih je došao dugogodišnjim radom i nakon uspona na oko 170 planina naše zemlje.

Registar planinskih vrhova Srbije

On od 2010. godine priprema "Registar planinskih vrhova Srbije" u kojem je popisao sve planine i planinske vrhove, odgovorio na mnoge nedoumice i definiciju planine uzdigao na viši nivo. Definisao je koliko ima planina u Srbiji, koji su njihovi vrhovi, kako se zovu i koji su najviši.

Sve ih je fotografisao i napravio registar fotografija, te ih tekstualno opisao, gde se koja nalazi i koje su joj karakteristike.

"Kako što fudbaleri imaju fudbalske terene, kao što hokejaši imaju klizališta, kao što skijaši imaju skijališta, tako i planinari imaju svoje planinske vrhove. U tom našem registru ima 3.224 planinska vrha i to su oni vrhovi, koji su u nekom planinarskom smislu, za planinare atraktivni.", pojasnio je Planić za Telegraf.rs.

Osim "Registra planinskih vrhova Srbije", Planić je napravio i GPX fajlove koji se mogu koristiti u navigaciji. Na telefonu ili GPS uređaju pojavile bi se tačke tih planinskih vrhova. Napravio je i takozvane "trekove" koji omogućavaju korišćenje rute za pristup planinskim vrhovima.

Onima koji bi želeli da se bave planinarenjem savetuje da moraju imati strpljenja i postepeno ići korak po korak i da je možda najteži baš taj prvi korak. Stoga treba prvo zavoleti svoje okruženje i postaviti ciljeve, kako u životu, tako i u planinarenju.

"Planinarenje je način da se unapredi zdravlje, da se održi mentalna higijena. Planinarenje ima i svoju prosvetiteljsku ulogu. Proći svoju zemlju, upoznati je to znači zavoleti je, a čovek može da voli samo ono što poznaje. Sa planinskih vrhova možete videti daleko u daljinu ali možete videti i u sebe, možete se distancirati od sebe samog i sagledati na bolji način" poručuje profesor čitaocima našeg portala.

(Telegraf.rs)