Padobranac iz Britanije prvi put skakao u Srbiji: Otkrio nam je najuzbudljiviji momenat i jednu želju

Međunarodna organizacija "Balkanski skok prijateljstva" okupila je i ove godine mnoge padobrance širom Evrope. Među šatorima na aerodromu "Lisičji jarak"  kod Beograda, čuju se raznorazne zanimljive priče o uspesima, uspomenama, ali i poteškoćama, a pre svega, one se čuju na različitim jezicima.

Upravo na ovoj organizaciji prvi skok iznad Srbije doživeo je i Džejms Vilsen, penzionisani vojnik iz Britanije i nekadašnji pripadnik snaga Ujedinjenih Nacija. Njegovo uzbuđenje je ogromno, a još veći adrenalin oseća jer je samo iskakanje specifično. Kako je objasnio za Telegraf.rs, Džejms je skakao iz sedećeg položaja iz cesne, a da bi se odvojio od aviona  morao je da se zakači deo koji spaja krilo i donji deo tripa tzv. upornicu, kako bi se zatim odvojio od aviona , otvorio padobran  i sa osmehom stigao na zemlju.

Pored toga što je pripadnik UN, Vilsen je već dugo u Evropskom udruženju padobranaca, a svoj prvi skok doživeo je pre mnogo godina. Obišao je skoro ceo svet, ali i dalje se divi učesnicima manifestacije u Srbiji od kojih neki imaju čak i po 1000 skokova, dok naš sagovornik za sada ima 70.

- Pre nego što sam skočio prvi put gledao sam skakanja i delovalo mi je veoma zabavno, ali nisam znao da li će mi se dopasti ili ne, što ne zna niko na početku. Ali kada iskočite sa vrata, osetite taj osećaj slobode u vazduhu i kada se padobran otvori, to je poseban osećaj, čak i na neki način zavisnost. Neki ljudi koji su sada ovde imaju više od 1000 skokova, ja sam sa svojih 70 samo početnik, ali to je neki osećaj koji želite da ponovite iznova i iznova - objašnjava Džejms.

Iako mnogi tvrde da pri prvom skoku strah nije bio prisutan, Vilsen misli suprotno. Kaže da će svi iskreni ljudi reći da neka doza nervoza postoji svaki put, a da je prvi put najveća. Ipak, sve nestane kada se nađete u slobodnom padu na čistom nebu.

- Svako ko je iskren reći će vam da se plaši kada skače prvi put. Tada je strah najveći, a kasnije se smanjuje. Nikada ne znate kako će proći, iako imate dobar trening i pratite sva uputstva, uvek nešto može poći po zlu. Dok stojite na vratima aviona uvek imate tremu i nervozni ste, ali čim skočite i nađete se u vazduhu sve to nestane i osetite slobodu - priča nam Britanac.

Dodaje da je kao i većina padobranaca imao neprijatno iskustvo, kao i da je ono bilo prekretnica u njegovoj karijeri. Nažalost, on je incident iskusio već na 50. skoku, dok se drugima takva situacija desi mnogo kasnije. Ipak, tvrdi da mu je taj događaj doneo i najveću dozu adrenalina.

- Najuzbudljiviji momenat sa najviše adrenalina doživeo sam u Portugalu. Kupola padobrana se otvorila, ali došlo je do velikih problema. Konopci za upravljanje su se obmtali oko kupole, tako da nisam mogao da upravljam padobranom. Tada sam pomislio da će taj događaj biti ključan za dalje bavljenje ovim sportom. Na svu sreću, otvorio se rezervni i kada sam video tu prelepu belu kupolu iznad sebe, bilo mi je lakše. Tih nekoliko sekundi su bile strašne, ali to se svima desilo u karijeri. Imao sam nesreću da mi se to desilo baš u prvih 50 skokova - dodaje Džejms.

Naš sagovornik kaže da je vrlo teško izdvojiti jednu destinaciju sa koje bi voleo da skoči do kraja života, ali svakako ima jednu želju. Kako navodi, ona nema veze ni sa geografskim koordinatama, ni sa prelepim predelima, već sa očuvanjem bratstva među svojim kolegama padobrancima.

- Moja najveća želja je da slavimo bratstvo u Asocijaciji, i to ne samo među muškarcima, već i među ženama širom sveta. To je vrlo bitno, pogotovo gledajući situaciju koja se dešava u Ukrajini. Zalažemo se za mir među braćom. Skakali smo i u Rusiji, Belorusiji, Finskoj, NATO zemljama, i onima koje to nisu, i to stvarno ne treba da bude bitno. Bitno je da sačuvamo mir i za to se borimo - naglašava bivši vojnik.

Iako je u Srbiji samo nekoliko dana, oduševljenje ne može da sakrije. Gostoprimljivi domaćini na njega su ostavili najveći utisak i, kako kaže, jedva čeka da se nađe na nebu iznad naše zemlje.

(Telegraf.rs)