"Srbija mala zemlja, a mnogo dobrih matematičara": Ovako to komentariše ministarka nauke

Srbija je mala zemlja, ali ima mnogo dobrih matematičara, izjavila je ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović na svečanom otvaranju manifestacije "Maj mesec matematike (M3)" u Silosima Beograda, na Dorćolu.

"Nismo velika naučna zajednica, ali imamo sjajnu matematiku. Naši klinci su sjajni u matematici. I dalje imamo sjajnu metodologiju u obrazovanju i na svim svetskim takmičenjima osvajamo neverovatne nagrade. Jedna mala zemlja, ali mnogo dobrih matematičara", poručila je ministarka okupljenima, otvarajući juče Mesec matematike koji će trajati do 4. juna. N

Preporučujemo

Naglasila je da brojka od 100.000 posetalaca, koliko je bilo na sajmu prošle godine, govori koliko su takvi događaji važni za sve nas, ali i koliko i najmlađi i najstariji imaju potrebu za naukom, da čuju nešto o njoj i da je razumeju.

"Razvoj tehnologije dovodi do velikih promena u kojima se čak i mi naučnici ne snalazimo dobro. S druge strane broj izazova, lokalnih i globalnih se povećava, i sada svi od nauke očekuju da da odgovor. Izazovi u poljoprivredi, medicini, zaštiti životne sredine i energetici su postavili velike zadatke pred nas, a matematika je u osnovi rešenja jer razvijamo alate koji su ne samo statistički, već i za bioinformatiku gde pokušuvamo da kroz matematiku objasnimo živi svet i prirodu koji je esktremno kompleksna. Naravno, tu je i veštačka inteligencija", rekla je Begović.

Dodala je da se ti alati spajaju sa prirodnim naukama, biotehnologijom, sa primenom u poljoprivredi, medicini, ali i u svakodnevnom životu.

"U svakom našem mobilnom telefonu je veštačka inteligencija, kao i u mnogim drugim programima koje koristimo koje su nam od koristi za svakodnevni život. Zadatak za naše ministartsvo je kako da od nagomilanog znanja napravimo konkretan proizvod, kako da znanje koje imamo materijalizujemo i vidimo konkretne proizvode i usluge koje čine naše živote boljim", navela je ministarka.

Ona je sve pozvala da posete međunarodni Sajam tehnike koji se otvara u utorak. "Prestavili smo Srbiju na sasvim drugačiji način, kroz nauku i inovacije, na potpuno maštoviti način. Želimo da građanima objasnimo kakav uticaj nauka ima na naš svakodnevni život", poručila je Begović. V.d. direktora Centra za promociju nauke Marjana Brkić rekla je da je ideja manifestacije da upozna građane sa velikim istraživanjima na komleksne društveno važna pitanja kao što su pametna poljoprivreda ili veštačka intelicencija, a koja se sprovode na našim institutima u našoj zemlji.

“Čini se da je u ovom trenutku promocija dostignuća naših naučnika jako važna i to je misija Centra za promocije nauke da bude spona između nauke i građana i da kompleksne teme kao što su veštačka inteligencija, pametna poljoprivreda i klimatske predikcije prikaže građanima na jednostavan i pitak način, da bi oni razumeli kako nauka doprinosi boljitku i na koji način može da im pomogne da im sutra bude bolje”, rekla je Brkićeva.

Direktor Matematičkog instituta SANU Zoran Ognjanović rekao je da je osnovni zadatak tog instituta da na Mesecu matematike prikaže kreativnost i lepotu matematike. “Osnovu za istraživanja u veštačkoj inteligenciji, bioinformatici i u svim drugim oblastima, imaju osnovu u matematičkim modelima i rezultatima teoretskih istraživanja koje su matematičari u nekom trenutku proizvelli.

Često prođe više decenija, a ponekad i vekova dok se ne pronađe praktična primena za ono što je zapisano u nečijem radu ili svesci. Više od 60 godina trebalo je da prođe da bi postala aktuelna matematička teorija klimatskih promena koju je razvio Milutin Milanković”, rekao je Ognjanović.

On je poručio da je posebno važno obezbiti školovanje novog matematičkog kadra, ne samo istraživačkog, već i nastavničkog, da se ne bi našli u situaciji da nemamo više ko će da nam školuje nove generacije.

Direktor Instituta BioSens Vladimir Crnojević istakao je da je matematika osnova svega, da je u svemu oko nas i da ona jedina traje.

Rekao je da kada bi mogao ponovo da bira šta će biti u životu, da bi izabrao matematiku, umesto elektrotehnike, koju je završio, iako sada predaje matematiku na Prirodno-matematičkom fakultetu.

“Sve što sam u životu radio, a bilo je toga mnogo, sve je vezano za matematiku. Na osnovu svog iskustva, u ljudskom društvu od kada postoji samo su tri zanimanja konstanta, oduvek su postojali i oduvek će postojati, a sve ostalo je promenjivo. To su: medicina, koja je rezultat ljubavi i jer brinemo jedni o drugima, pravo, jer će uvek biti mržnje i svađe među ljudima, i matematika. Sve tri oblasti postojale su od Starog Egipta i Rima. Zato, ako gledate u budućnost, sasvim sigurno, srešćete tamo matematiku”, poručio je Crnojević.

(Telegraf.rs)