Jedan poziv otkazao sve zakazane preglede: Heroine iz Tiršove o spasavanju dece iz masakra na Vračaru

Danas se obeležava Međunarodni dan medicinskih sestara kako u svetu, tako i u Srbiji. Ovaj praznik obeležava se na rođendan Florens Najtingejl, britanske medicinske sestre, začetnice modernog sestrinstva kao priznate profesije.

Ovde godine praznik, koji je u kalendaru zabeležen 12. maja, obeležava se pod sloganom "Naše medicinske sestre - naša budućnost". U Srbiji medicinske sestre ovde godine neće slaviti, samo će obeležiti ovaj dan u tišini zbog stravične tragedije koja se desila 3. maja u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar". Koleginice, kao i narod širom zemlje, sa posebnom zahvalnošću i ponosom danas govore o medicinskim sestrama koje su pomagale po bolnicama u dva jeziva masakra koja su se dogodila.

Ekipa Telegrafa posetila je Univerzitetsku dečiju klinku Tiršova i razgovarala sa hrabrim mladim sestrama, koje stoje na usluzi i verno brinu o našim najmlađima.

- Danas povodom Međunarodnog dana medicinskih sestara želim da čestitam svim koleginicama koje slave ovaj praznik. Mi zapravo, zbog postojeće situacije, ovaj dan obeležavamo u tišini i cilj nam je da se podsetimo značaja i uloge medincskih sestara u javnom zdravlju i društvu danas, da ne prođu aplauzi posle Kovida i da se pitamo šta posle. Danas se treba setiti istorijata sestrinstva, ne samo u Srbiji već i u svetu, a sa ponosom možemo reći da mi u Srbiji pratimo te tokove - istične glavna sestra klinike Tiršova Milica Pavićević.

Ljudi koji su budućnost, kako i glasi slogan sestrinstva danas, su mladi ljudi koji, imajući u vidu težinu posla i uslove pod kojim rade, imaju entuzijazma da ostanu ovde i rade, a kako je Milica rekla, njihov glavni cilj je da ih ovde i zadrže. Naša ekipa imala je tu čast da i da upozna ove mlade devojke i žene, koje bez obzira na sve svoj posao rade savesno i predano.

Nataša Kojić je glavna sestra gastroenterološke službe u Tiršovoj, a na svom poslu svakodnevno se susreće sa raznim izazovima koji je ne ometaju da svoj posao voli najviše na svetu.

- Dosta je izazova, kako u životu tako i u poslu izazovi se menjaju, kad mislimo da smo dostigli vrhunac nešto novo nas iznenadi. Mi se trudimo da budemo što bolje i da na što profesionalniji način odgovorimo na taj izazov. Na našoj klinici ima dosta mladih koleginica koje su naša nada i budućnost, u njih se dosta ulaže kako u profesionalnom tako u empatskom smislu. Trudimo se da ih sačuvamo i da razne situacije u kojima se nađu prihvate na što bolji i što manje stresniji način - kazala je.

Ivana Simović je dvadesetpetogodišnja diplomirana medicinska sestra, ona radi na službi abdominalne i laparoskopske hirurgije i od malih nogu je sanjala da se bavi baš ovim poslom.

- Moje školovanje za medicinsku sestru trajalo je osam godina, naravno ja kao mlada medicinska sestra želim dalje da se dalje školujem i usavršavam što preporučujem svim mladim nadama medicine. Želim da dalje završim i master i doktorske studije, iako je to mukotrpan rad i potrebno je dosta odricanja ne želim da odustajem - rekla nam je Ivana.

Mlada sestra se odlučila za medicinsku školu i fakultet zato što voli da radi sa ljudima i da im pomaže, prelomni trenutak za njeno opredeljenje bio je 8. razred kada se nažalost jedan član njene porodice razboleo.

- Tada sam shvatila da želim da pomažem ljudima, ne samo svojim ukućanima već svima - prisetila se mlada Ivana.

Za Telegraf.rs govorila je i medicinska Dragana Vlajković sa odeljenja za plastičnu hirurgiju i opekotine koja je bila u smeni kada se dogodila masovna pucnjava u OŠ "Vladislav Ribnikar". Jedan od troje povređenih učenika bio je zbrinut na njenom odeljenju, a ona se prisetila tog kobnog dana. 

- Trećeg maja došla sam na posao, radila sam na ambulanti plastične hirurgije, do devet sati otprilike sve je izgledalo normalno, onda smo dobili poziv da je bila pucnjava u školi, gde smo zaista svi odreagovali kao jedan i svi ti zakazani pregledi kojih zaista ima puno u toku prepodneva bili su otkazani - počela je Dragana.

Kako je medicinska sestra objasnila, medicinsko osobolje tada je čekalo prijeme, a nisu ni svesni bili šta ih čeka. 

- Nismo znali da li dolazi petoro, petnaestoro ili koliko dece, na kraju troje dece bilo je dovedeno kod nas.

- Sama ta činjenica da se pucnjava desila u osnovnoj školi, da to sutradan može da bude moje dete, strašno me je pogodila - kazala nam je.

Tog tragičnog dana sve ambulante Tiršove bile su otvorene, svi lekari i sestre spremno su čekali povređenje, ne znajući kakav će stepen povreda imati.

- Imala sam borbe u glavi, nismo znali šta se dešava, znali smo samo da je to velika tragedija, ali smo, što je najbitnije, svi bili kao jedan - priča Dragana.

Nakon nekoliko dana od njihovog odpuštanja, mlada sestra susrela se sa dvojicom dečaka koji su bili ranjeni u masovnoj pucnjavi, ispričala nam je kako je taj susret izgledao:

- Taj susret je zaista bio dosta emotivan, ali samo saznanje da su oni u redu me je jako razveselilo. 

(Telegraf.rs)