Za izbeglice i interno raseljena lica u Subotici obezbeđeno skoro stotinu seoskih kuća

Foto: MUP

Migracije su tema u Subotici više od trideset godina. Počev od prvih izbeglica iz ratom zahvaćenih područja bivše Jugoslavije do danas kada je najseverniji grad u Srbiji jedna od glavnih tačaka na balkanskoj migrantskoj ruti. Kakav je odnos ovog grada prema izbeglicama pokazuje analiza rada lokalnog Saveta za migracije, objavljena u publikaciji Lokalnog institucionalnog barometra koji je predstavljen u Subotici.

Zahvaljujući budžetskoj podršci i stranim donatorima, piše RTV, do sada je za izbeglice i interno raseljena lica u Subotici obezbeđeno skoro stotinu seoskih kuća, stanova ili paketa građevinskih materijala kako bi izbegli i raseljeni ponovo imali dom.

Preporučujemo

"Za interno raseljena lica smo imali negde oko sedamnaest kuća, a što se tiče RHP-a to se radilo za izbegla lica iz Bosne i Hercegovine i iz Hrvatske. To su ti veliki paketi o kojima pričamo, 37 velikih paketa i 51 seoska kuća, i ovi stanovi takođe to je za izbegla i prognana lica sa teritorije Bosne i Hrvatske", kaže poverenica za izbeglice Grada Subotice Renata Babić.

Domaće nevladine organizacije okupljene u koaliciji PrEUgovor analizirajući rad lokalnog Saveta za migracije došli su do zaključka da je odnos prema izbeglima i raseljenima u prethodnom periodu bio dobar, ali i preporučili da se u budućnosti više pažnje posveti migrantima, posebno u sferi veće informisanosti o ovoj populaciji, kako bi se suzbila potencijalna ksenofobija i širenje lažnih vesti.

"Prosto, da se zna da među njima ima i izuzetno ranjivih ljudi koji jesu ne samo u potrebi za humanitarnom pomoći već i za pravnom pomoći itd. I to sve negde zajedno bi moglo da bude zaista korisna aktivnost saveta i za dobrobit, zapravo, svih građana Subotice", ističe pravna savetnica iz Humanitarnog centra za integraciju i toleranciju Ivana Vukašević Beti.

Na pitanje da li će postupiti po ovim preporukama, u Savetu za migracije nemaju precizan odgovor.

"Na to pitanje, stvarno ne bih znala da vam odgovorim. U pravu ste što se tiče toga da smo imali probleme sa njima. Sad ono što ja znam je da je taj broj mnogo manji nego što je bio. Eto, to samo mogu da kažem što se tiče migranata konkretno", kaže Babić.

Stav ove koalicije jeste da su migracije veoma važna oblast u okviru pregovora sa Evropskom unijom, gde za razliku od borbe protiv organizovanog kriminala ili protiv korupcije, po pitanju migracija Srbija pokazuje dobre rezultate.

"Migratorni pritisci se nastavljaju i zato smo mi upravo odabrali Suboticu i Savet za migracije u Subotici da vidimo kako to telo funkcioniše zato što praćenje procesa pristupanja nije samo na nacionalnom nivou, veoma je bitno kako svaka institucija radi svoj posao, ne samo u Beogradu, nego svuda po Srbiji", naglašava koordinatorka koalicije PrEUgovor Jelena Peić Nikić.

Predmet Lokalnog institucionalnog barometra bila je, pored Saveta u Subotici, i analiza rada još pet javnih institucija u Srbiji.

(Telegraf.rs)