Telefon za psihološku podršku ne prestaje da zvoni: Ko je najviše zvao i koja su najčešća pitanja?

Institut za mentalno zdravlje u Beogradu je, od srede do danas, primio skoro 300 poziva na dve telefonske linije koje je, nakon masovnog ubistva u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", otvorio radi psihološke podrške porodicama stradalih, nastavnicima i učenicima.

Kako je istakla dr Irena Filipović, psihijatar tog Instituta, sada je "apsolutno više poziva nego tokom pandemije korona virusa".

Preporučujemo

"Od srede kada se dogodio tragični događaj do danas bilo je skoro 300 telefonskih poziva. To su uglavnom bili pozivi roditelja i nastavnika vezani za strahove, za samu traumu koja je doživljena i stručne načine kako da decu smire", rekla je Irena Filipović za Tanjug.

Ona je dodala da su kasniji pozivi bili sa pitanjima kako da decu upute u način polaska u školu, kako da im približe sam čin ulaska u učionicu, a zatim i kako da ih upute u povratak u život, kao i pitanja kako da ih uteše i kada i da li da se obrate za psihijatrijsku pomoć.

Prema njenim rečima, bilo je i mnogo nastavnika, koji su isto tako uznemireni i uplašeni vezano za svoju bezbednost, ali bilo je i direktora škola koji su se pitali na koji način da prepoznaju, kako decu koja su na bilo koji način zlostavljana, tako i onu koja su sposobna da budu zlostavljači.

"Apsolutno je sada više poziva nego tokom pandemije korona virusa. Ovo je u jednoj aktunijoj formi, mnogo veća trauma jer su ljudi ne samo uplašeni nego i užasnuti ovim što se desilo. Iako je i ovaj događaj i pandemija kovida pokrenula neke tegobe koje ranije nisu postojale kod ljudi, a i pogoršale one koji su već bili u nekoj vrsti psihijatrijskog tretmana", rekla je dr Filipović.

Ona je dodala da u razgovoru pokušavaju da predoče roditeljima da je svaka reakcija na ovaj događaj u redu.

"Postoje deca koja reaguju odmah, postoje deca koja umeju i da verbalizuju, kod manje dece nije toliko razvijen kognitivni aparat i sve im prolazi kroz srce više nego što su u stanju da izraze rečima. Postoje deca koja reaguju sompatskim tegobama kroz bol u stomaku, kroz poremećaj spavanja, bol u stomaku u napetost. A postoje i ona deca koja ne reaguju i onda to roditelje uplaši u smislu kao da nemaju dovoljno osećanja i empatije. Decu treba pustiti i razgovarati kada njima odgovara, a roditelji samo da budu dostupni", rekla je dr Filipović.

(Telegraf.rs)