Izjava Simeunovića o zločinu na Vračaru i autizmu izazvala gnev: Usledile žestoke reakcije, pa njegov odgovor

Drago mi je sto imamo ovoliko stavova o stvarima za koje se ne potrudimo ni da pročitamo više od naslova članka negde iskopanog na internetu... Niko osim roditelja dece koja imaju dijagnozu iz spektra autizma ne bi trebalo da ima pravo da ovako glasno osuđuje.... Druga bitna stvar je ovaj ton i prepucavanje, izazivanje... Samo prelazeći preko komentara u meni se stvorila bol zbog nemoći da utičem na vas sve dobre ljude, budite malo tolerantniji, spustite ton...nije sve napad i ne treba sve da bude odbrana...sto se Aspergera tiče to je razvojni poremećaj od ranog detinjstva 3 god, u kom deca imaju problem u socijalizaciji, ali u smislu da ih socijalizacija ne interesuje, hipersenzitivni su, ali ne ugrožavaju ljude oko sebe, mogu da zaplaše okolinu jer burno reaguju plaču i neutešni su, i kod njih se kasnije u životu javlja depresija a ne sociopatija... Često su predmet maltretiranja jer nisu fizički razvijeni i nisu sportski tipovi... Ali ne ulaze u konflikte jer je njihov mehanizam odbrane povlačenje u sebe, zbog čega i dolazi do depresije.... To su visoko inteligentne osobe koje se jednostavno ne nalaze u društvu, i društvo, škola i socijalizacija ih ne interesuje... Koga nije mrzelo da pročita sve ovo, razumeće da se dete koje je napravilo masakr svetilo, a to nije u maniru dece sa bilo kojom dijagnozom iz spektra autizma, kod autizma nema osvete...I hajmo dobri ljudi koji ste stigli do kraja komentara da se suzdržimo od negativnog...produžite ako se ne slažete

Поводом ставова које је изнео професор ФПН-а, Драган Симеуновић, у Јутарњем дневнику РТС-а 4. маја ове године, Друштво психолога Србије, као струковно удружење има потребу и обавезу да реагује. У поменутој емисији проф. Драган Симеуновић је особе са Аспергеровим синдромом означио као потенцијално насилне, без емоција, спремне на злочин. Оваква изјава је не само нетачна, већ и изузетно штетна, јер ствара погрешну слику о особама са поремећајима из аутистичног спектра и додатно стигматизира њих и њихове породице. У контексту трагедије која се десила у основној школи у Београду овакви наводи су посебно опасни, јер могу провоцирати насиље према овој осетљивој групи.

Ma kakav crni "Aspergerov sindrom". Slučaj trinaestogodišnjeg K.K. je klasičan sindrom "bolesno ambicioznog roditelja". Asocijalno i psihsihopatološko ponašanje tog dečaka je direktna posledica neumerenih (megalomanskih) zahteva koje je pred njega - od malena postavljao njegov otac. Podsetiću vas samo da je to dete pored OŠ bio upisan i u muzičku i baletsku školu. Da je treniralo košarku, karate i druge borilačke veštine. Da je išlo s ocem na nekakav "aersoft" i u streljanu gde je uvežbavao gađanje iz puške i pištolja... Pa kad je (objektivno) to dete imalo vremena da se druži s vršnjacima - da se spontano igra s njima i tako se socijalizuje? To dete je spremano da ispuni sve (neispunjene) dečačke želje i maštarije svog oca. A on - ili je stvarno "psihijatrijski slučaj" ili je u detinjstvu bio prosto opsednut Rambo-filmovima i drugim holivudskim glupostima...