Pratio Tita i Miloševića, jednom sprečio da pola grada odleti u vazduh: Neverovatna priča policajca Sretena

Sreten Nikolić (71), nekadašnji saobraćajni policajac iz Vladičinog Hana, u svojoj karijeri pratio je mnoge značajne ličnosti, u vremenskom razdoblju od Josipa Broza Tita, pa do Vojislava Koštunice.

Ali ono što Nikolića izdvaja, čak i danas kao penzionera, je prvenstveno čovekoljublje, ljubav prema čoveku i potreba da se pomogne i pritekne u pomoć slabijem od sebe. Nakon završene gimnazije u rodnom gradu, Sreten će u Beogradu raditi kao pripadnik Saobraćajne policije.

Preporučujemo

Karijeru je počeo davne 1975. godine u glavnom gradu. Posle pokazanih izuzetnih rezultata u radu, uslediće poverenje u vidu postavljenja na funkciju republičkog i saveznog nivoa, tačnije osiguranja lične sigurnosti najviših državnih funkcionera.

Nikolić je bio u pratnji Tita, brinuo je o bezbednosti svih učesnika Konferencije za evropsku bezbednost i saradnju( KEBS ) koja je 1977. godine održana u Beogradu.

Preteča današnjeg OEBS - a, države članice KEBS - a, samo dve godine nakon formiranja organizacije, okupile su se u glavnom gradu SFRJ, a bezbednost učesnika poverena je upravo Nikoliću i kolegama. Dve godine pre Titove smrti, formirana je elitna Specijalna antiteroristička jedinica.

Sreten će biti jedan od njenih prvih pripadnika. Pored drugih angažovanja na terenu, učestvovaće i u Titovoj pratnji, zajedno sa Sentom Milenkovićem, koji je takođe rodom iz Vladičinog Hana, budućim telohraniteljem Slobodana Miloševića.

- Od malena smo svi u porodici i široj familiji iskazivali tu potrebu da se pomogne ljudima. Takav mi je bio i otac, kao pripadnik službi bezbednosti, ali i majka koja je radila kao medicinska sestra, a stric je lekar.

Kada god je bila neka nesreća požar ili bilo šta drugo, pamtim još kao dečak kako smo svi išli da pomažemo - počinje svoju priču Sreten.

U detinjstvi će se roditi i Sretenova ljubav prema motorima, pored oca koji je vozio i organizovao moto trke, što će odrediti i njegov budući poziv saobraćajnog policajca, upravo na motoru. Neko vreme će izaći iz službe i raditi kao vozač kamiona i autobusa, ali će penziju ipak dočekati kao saobraćajni policajac.

Početkom devedesetih ući će i u najuži klrug za izbor „Najplemenitiji podvig“, priznanje koje dodeljuju Večernje novosti, nakon što je sa ulice izvezao šleper u plamenu što dalje od stambenih zgrada u Vladičinom Hanu.

- U samom centru grada naši prijatelji su iz kamiona pretakali benzin kad je buknuo plamen.

Prvo se čuo tup udarac, sa porozora sam video da kamion gori. Kako je bilo leto bio sam samo u šortsu i istrčao sam van. Ljudi su bili zahvaćeni plamenom i ukazivana im je pomoć. Benzin je cureo na sve strane, a kamion bio u glavnoj ulici. Utrčao sam u njega i izvezao ga na železnički plato, nedaleko odatle, kako ne bi eksplodirao ispred zgarad i kako ne bi stradali ljudi.

To su devedesete, svaka terasa, svaki podrum imao je po nekoliko kanistera benzina.

Supruga Nada, koja je tada bila trudna, sa dve naše ćerke gasila je vatru, jer se benzin zapalio na asfaltu, u kanalizaciji svuda. Goreo je asfalt, plamen se širio. Bio sam i bos, iz policijskih kola uzeo sam aparat i gasio - seća se Nikolić.

Kad se vratio u službu, kao lično obezbeđenje i saobraćajna pratnja, radio je na obezbeđenju patrijarha Pavla, prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, a u vreme sukoba na jugu Srbije i predsednika Vojislava Koštunice, kao i američkog ambasadora Vilijama Montgomerija.

Tokom redovne patrole 2005. godine, na magistralnom putu između Vranja i Vladičinog Hana, doživeo je nesreću, kada se policijsko vozilo sudarilo sa autom u kome su bili državljani Turske.

Zadobio je teške povrede, nakon kojih je usledio dug oporavak, a potom i penzija.

- Posle penzionisanja nastavio sam da učestvujem u društvenom i javnom životu i da pomaže ljudima.

Odštetu zbog povreda, koju sam dobio, od tog novca kupio sam tri džipa, kako bi spašavao narod i pomagao u nesrećama, smetovima, požarima i teško pristupačnim brdsko - planinskim terenima.

I danas je Služba za spasavanje tu ali, nemamo podršku. Imao sam i čamac, kamp prikolicu, uniforme, nosila, svoje ljude, pomagali smo širom zemlje - priča Nikolić.

On je otac četvoro dece i deda sedmoro unuka. Dvoje dece je krenulo njegovim stopama i radi u policiji. Poznat je i kao sportista. Igrao je na poziciji pivotmena u rukometu, a bio je i aktivni karatista. Osnovao je mnoge sportske klubove, muške i ženske u rodnom gradu, ali i van njega.

Počasni je građanin Vladičinog Hana, zbog svih akcija pomoći i reagovanja u kriznim situacijama. Takođe, dobio je i javnu zahvalnicu Kraljevine Norveške, zbog pomoći norveškim novinarima tokom sukoba na jugu Srbije pre više od dvadeset godina.

- U trenutku proceniti situaciju, biti priseban i reagovati. To je najvažnije u takvim zadesnim situacijama - poručuje Nikolić.

(Telegraf.rs/S. Tasić)