Mladi prepušteni sebi. Ni za ručkom se ne dele emocije i informacije: Đukić Dejanović o tragediji na Vračaru

Profesor dr Slavica Đukić Dejanović povodom tragedije koja se dogodila u sredu u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", kaže da mladi danas imaju potpuno drugačije modele za identifikaciju, kao i da moderne tehnologije mogu da imaju različite uticaje na njih.

- Svaki čovek nosi određenu dozu agresije u sebi. Kako jedan mladi čovek kanališe agresiju, to zavisi od poruka i od vaspitnih uticaja unutar porodice, kao i od modela za identifikaciju na koga se ugleda jedan mladi čovek. Takođe, zavisi od čitavog sistema koji promoviše određene vrednosti. Očigledno je da tradicija nije još otišla iz nas, u kome je barut nešto čime se ponosimo. Moderne tehnologije su zakucale na naša vrata, a naličje onoga negativno šta mogu doneti, nekako nije elaborirano paralelno sa pozitivnim efektima koje imamo. Prezauzetost ili fokusiranost roditelja, nastavnika ili institucija sistema na aktuelne teme je odgurnula sve nas od toga, da nam deca budu najveća vrednost. Ona se ogleda u tome, tako što pratimo njihov odgoj, usmeravamo ih i pratimo njihove neverbalne poruke, a posebno sa njima pričamo, kako bismo znali koji su njihovi ciljevi. Ovo nam se desilo iz razloga, jer su mladi ljudi, prepušteni sami sebi. Više se ništa ne deli. Bol i radost se deli, i u porodici, školi, među prijateljima.

Preporučujemo

- Nas empatija karakteriše samo kada se dogodi ovako zlo, i ona vlada neko kratko vreme, dok vlada tišina u nama, jer nemamo reči za sve ovo što se dogodilo, a onda iza toga vraćamo se svakodnevici, koja kaže, da mi imamo nultu toleranciju na nasilje. Za agresiju, imamo određenu kaznene politiku, naši zakoni su dobri, ali naš život je takav, da više nemamo one atmosfere gde roditelji i deca, barem tokom ručka, promene one najbitnije emocije i informacije koje moraju imati – kaže Slavica Đukić Dejanović za K1.

Dodaje da moderne tehnologije u današnje vreme, imaju različite uticaje na mlade.

- Moderne tehnologije imaju različiti uticaj. Modeli za indentifikaciju su sada osobe koje imaju više života u igricama za mlade ljude. Ranije su ti modeli za identifikaciju bili učitelj, tata i pop, koje ste mogli imati pred sobom i od kojih ste mogli učiti i sa njima komunicirati. Danas su to često imaginarni modeli ličnosti, zbog toga što ovih realnih nema dovoljno, jer su zauzeti egzistencijalnim, ličnim pitanjima. Dodatno nas nemim ostavlja, da takvo zlo počini mlad čovek, koji je bio perfektan u svemu, pa i u zločinu. Struka mora da pošalje poruku šta iz njihovih domena mora da nas brine i šta može da se uradi – dodala je ona.

Zbog šamara koji je K.K. 2021. dobio u školi glume, sa roditeljima je bio kod psihologa. Prof. dr Dejanović ističe, da na osnovu jedne posete, psiholog ili psihijatar, mogu da ukažu da postoji nešto kod deteta, ali ne mogu da pomognu, već mentalno stanje deteta mora da se prati.

- Ovakva događanja jesu nepredvidiva, ali se mora računati da se mogu desiti. Sve što je nešto ekstremno u tom bihevijarnom aspektu deteta, u pozitivnom ili negativnom smislu, iziskuje posebno praćenje. Jedan razgovor može da ukaže i da pokaže da postoji nešto, ali ne može da pomogne. Sve dok se formira ličnost, ne možemo govoriti o psihopatiji. Dete može imati neke crte poremećaja ličnosti, ali on je rečenicom: „Ja sam psihopata“, hteo da kaže da je ovo uradio svesno, da je imao cilj koji je ostvario i da nije bio lud kad je ovo uradio, jer je realizovao svoj plan. Realizacija plana je da se dođe do cilja, da se zadovolji neki socijalni nagon. Njegov socijalni nagon je u afirmacija u njegovoj vršnjačkoj generaciji. Posebno, ako su informacije da je mesec dana pripremao i posebno da je imao plan kako će to uraditi. Ono što je jezivo je i to da je plan stajao na stolu u njegovoj sobi, a da ga niko nije primetio. Jezivo je i to što je on do pred ovaj raspust dolazio u školu i družio se, da se njegovi roditelji i nastavnici, nisu osvrnuli na to, da se on ponaša ipak malo čudno. Neko ko pravi ovakav plan i koji je realizovao ovaj monstruozan zločin, pretpostavljamo da je imao neku izmenu u ponašanju, da ne govorimo o emocijama, ali nažalost mi to ne umemo da prepoznamo.

Doktorka Slavica Đukić Dejanović, objašnjava da se ubice predumišljajem obično same predaju policiji i da je to takođe deo njihovog plana.

- Karakteristika onih koji sa predumišljajem naprave određene radnje i koji znaju da će biti otkriveni, u svom planu imaju i to da će sam sebe ili ubiti ili prijaviti policiji, jer on tada igra ulogu, koju je sam sebi odredio. Njegov život je očigledno drama. On je prosto režiser, glumac i publika u tvoj svojoj ličnoj drami. Nažalost, nije imao ni srodnike, ni drugare, nikog drugog, ko bi prepoznao nešto, što bi ukazivalo da će počiniti nešto strašno.

Kako se u medijima pisalo, dečak K.K. je često bio izložen pogrdnim komentarima, zbog svog perfektnog rezultata u školi. Mnogi su ga zvali „štreberom“. Doktorka Slavica Đukić Dejanović kaže, da ne mora samo fizičko ili verbalno zlostavljanje da izazove negativne emocije, već, to može da se javi i kod odbačenosti.

- Odbačenost je takođe nasilje. Sistem vrednost u porodicama je potpuno izmenjen. Ima roditelja koji nisu u stanju da tehnološki prate svoje dete. U školi se nema vremena za unutrašnji život deteta. Individualnost prelazi granice u čoveku. Moram biti individualac, pa makar i u zlu, a još mogu da prođem kroz što manje ogrebotina kroz zlo koje živim. Gradi se jedan sistem vrednosti, gde je sramota biti odličan učenik. Sramota je nositi one patike koje roditelj može da kupi. Ti si ulizica, ako imaš kultivisano ponašanje prema profesoru. Danas treba da praviš jedan „burazerski“ odnos sa svojim profesorom, da bi bio prihvaćen – dodala je.

U današnje vreme, i u obrazovnom sistemu se dosta stvari promenilo. Deci profesori više nisu autoritet. Dr Slavica Đukić Dejavnvić ističe, da deca treba da uvažavaju nastavnike, a ne da ih se plaše.

- Ranije je postojalo strahopoštovanje od profesora. Suština je da jedna doza straha postoji, jer nastavnik mora biti realan autoritet. To u današnje vreme nije slučaj. Mladom čoveku je bitno da u vršnjačkoj generaciji bude popularan i da bude prihvaćen. To mu je bitnije od ocena. U ovom konkretnom slučaju, dečak je u svemu bio najbolji, pa i u zločinu koji je planirao.

Žrtve krvavog pira K.K. su većinom devojčice. Ubio je čak njih sedam i jednu teško ranio. Profesorka Dejanović smatra, da je od njih očekivao neku vrstu zaštite, koju nije dobio.

- Dečak je očekivao od devojčica da bude vrednovan kod njih, nego što je to realnost bila. On je očigledno imao svoje razloge, zbog čega su devojčice bile na spisku, možda su one bile te, koje su davale komentare, koje se njemu nisu svidele - kaže Slavica Đukić Dejanović.

Nakon što se predao policiji, K.K je prebačen u bolnicu na veštačenje, a o njegovom daljem slučaju odlučivaće stručnjaci.

- Sad ide postupak veštačenja. Timovi stručnjaka će sa krajnje profesionalno i sa potrebnom empatijom raditi svoj posao, testiranja, razgovore, da ga otvore i bude što otvoreniji. Cilj mora biti da se u perspektivi radi na psihološkoj i socijalnoj rehabilitaciji tog mladog deteta. Prinudno hospitalizovanje osobe koja ugrožava tuđe ili svoj život je zakonom predviđeno. Ovo dete je imalo sociopatsko ponašanje i postupak veštačenja mora da ukaže u kakvom je stanju mentalnog funkcionisanja bio pre nego što je pripremao ovaj zločin i u vreme zločina koji je počinio. Krivična odgovornost i delo se ne preklapaju. Nema krivične odgovornosti, jer se radi o maloletniku ispod 14 godina. Ukoliko se proceni da takva osoba, kada se vrati u neku životnu sredinu, može ponoviti radnje, biće strogo kontrolisana i lečena.

Najviše zabrinjavaju komentari odraslih, ali i vršnjaka K.K, koji se praktično dive njegovom zločinu

Juče je najveći deo Srbije zanemeo. Ekstremi su reagovali na ne primeren način i dali podršku detetu, ali mi opet pričamo o njima. Postoje određene stručne institucije, koje treba njima da se bave. Roditelje one dece, koji su dali podršku ovom dečaku, prvo treba kontaktirati – dodala je.

Nakon zločina koji je počinio K.K. na meti pojedinih se našla i njegova nedužna sestra koja ima svega 10 godina.

- Ta devojčica mora imati stručnu podršku. Moramo da nađemo način da sve što se može spasti, spasemo, uključujući mentalni život, budućnost i uopšteno život te devojčice. Nešto što nedostaje jedinicama uprave na Vračaru, su ti timovi ljudi, stručnjaka, koji se bave psihološkim profilima, koji rade na ranoj preteranoj agresiji mladog čoveka. Upravo ekstremna ponašanja, dečaka i devojčica mogu da postoje. Jedna od mera koju će predložiti ministri, mora biti rad u zajednici i prepoznavanje neverbalnih poruka deteta u porodici.

Prof. dr Slavica Đukić Dejanović smatra da deci treba dopustiti da gledaju sve, ali da uvek treba čuti njihov način razmišljanja o filmu ili emisiji koju gleaju, jer iz toga može mnogo stvari da se zaključi.

- Možemo da uradimo da zajedno sa roditeljima već u predškolskim ustanovama, prosto dajemo neka uputstva. Neka dete gleda „Zadugu“ i „Južni vetar“, ja nisam za restrikcije tog tipa, ali treba razgovarati sa njim, zašto želi da liči na negativca, a ne na pozitivnog lika. Mora da postoji osoba koja je bitan za svako dete, da li je u pitanju majka ili otac, nastavnik, i da zna da komunicira na pravi način. Dete u vrtiću , kada se naljuti, ono se povuče i upadljivo reaguje. Polomi ili bije druga, sa njima već tada treba posebno radi, da psoiholog uključi i roditelje. Decu, još u predškolskom periodu treba identifikovati, da to dete ne bi postalo ovaj dečak o kome danas govorimo – zaključila je prof. dr Slavica Đukić Dejanović u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.

(Telegraf.rs)