Ministar Vučević položio venac na spomenik palom borcu sa Košara Tiboru Cerni: "Ne smemo da zaboravimo"
Ministar Vučević tom prilikom rekao je da postoje dve smrti, jedna je fizička, a druga, bolnija, ona kada vas ljudi zaborave
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Dejan Dragaš
Lepo je to što su se setili poginulih vojnika, ali se postavlja pitanje:" Zašto im je trebalo više od dvadeset godina da se sete poginulih boraca ?" Niko ne pominje ranjene, bolesne borce koji nemaju mogućnos da rade zbog zadobijenih povreda, obolenja, a borili su se za SRBIJU!
Kranp
Zato Država treba da obezbedi svim borcima redovnu spomenicu da primaju do kraja života, u visini minimalca bar,puno imate koji su invalidi ostali a i ovi što nisu invalidi nisu najboljeg zdravlja...Težak je to period..
Tip je mega mrtav, i pustite ga da pociva u miru.
Ne treba mu drzati govore. On je smatrao da cini dobru stvar. Da je ziv, robijao bi ko legija, skorpioni i druge staresine u hagu. Samo zato sto brani srpski narod. To mu je krivica, po zapadnom misljenju. Nakon tog nesretnog rata, moramo postaviti pitanje i drugoj strani. Koliko albanaca treba pocrkati, da bi se prekinula farsa o velikoj albaniji i narko drzavama, zar albancima zivot stvarno vredi ko jedno pile, koje spremaju za mesaru. Ako je tako, onda su najmizerniji oblik zivota na planeti, i ja ih duboko zalim.