Spisak dece koje je od ustaškog noža spasla Diana, a posle su im Hrvati menjali imena: Dragovići, Dražići...

U Muzeju žrtava genocida danas (26. april) je po prvi put javnosti omogućen uvid u originalan spisak Diane Budisavljević u kojem se nalaze imena od oko 5.800 srpske dece koje je ova žena spasila iz ustaških logora u tadašnjoj NDH.

Spisak je predstavio direktor Muzeja žrtava genocida i istoričar Dejan Ristić, koji je ovom prilikom objasnio da je tokom prošle godine otkriven spisak dece iz "Zavoda za gluhonijemu djecu u Zagrebu" iz 1942. godine. 

Ovaj spisak sadrži podatke o identitetu dece koje je u tom periodu spasila Budisavljević. Ovde je možda i najbitniji dokument - Dianin popis dece. Kada su rođena, čija su, ali i koja imena su dobijala po usvajanju od strane hrvatskih porodica. O tome koliko je to danas važno, sa ove vremenske distance i nakon ratnih zbivanja koja su pogodila naše prostore devedesetih godina prošlog veka, izlišno je pričati.

Za spisak se verovalo da je svojevremno uništen. 

Ristić je takođe dodeo potresan podatak da je Muzej uz listu dobio i još neke artefakte, među kojima se našao i jedan smotani papir u kojem su

Na pitanje novinara Telegrafa na koji način i kada je spisak tačno pronađen, i zašto se čekalo godinu dana da se objave njegovi detalji, direktor muzeja odgovara:

- Na to pitanje ne možemo da odgovorimo iz bezbednosnih razloga. Na dokumentu je urađena ekspertska analiza i u pitanju je autentičan zapis. Dokument je ciljano predstavljen na Dan Žrtava genocida i predstavlja pravu istorijsku bombu i srpsku Šindlerovu listu.

Ovaj važan dokument biće dostupan u Narodnom muzeju narednih deset dana, za koje vreme cela digitalna kopija koja se nalazi u Muzeju Genocida neće biti nakačena na web, dok ne vide kako će to najcelishodnije da plasiraju i ispoštuju naše zakonodavstvo i zaštitu podataka o ličnosti.

- Spisak je javno dostupan u Narodnom muzeju dok ne proverimo sve oko zaštite podataka ličnosti, a potom će biti vraćen u Muzej genocida. Za to vreme svako ko ne može da izdrži i dočeka neka se javi telefonom, mejlom ili porukom na adresu Muzeja genocid i proverićemo podatke u našoj digitalnoj kopiji, koje nam dostavite - poručio je direktor Muzeja žrtava genocida i istoričar Dejan Ristić.

Na pitanje da li je neko već pronađen od petka kada je obelodanjeno postojanje spiska do danas, Ristić kaže da ima indiija, ali moli za strpeljenje, da se podaci još proveravaju. 

Spisak sadrži sledeće podatke: redni broj, ime i prezime deteta, ime roditelja, gde su rođeni, datum i naziv logora smrti iz koga je dete spašeno, te procenjenu starosnu dobu deteta, i na kraju, podatke kome je dete dato na usvajanje. Ti podaci su do sada bili nepoznati ne samo naučnim istraživačkim zajednicama, već i čitavoj javnosti, a pre svega onima koji su preživeli zahvaljujući Diani Budisavljević.

Ovaj spisak je nastao neposredno posle Kozaračke bitke i beleži decu iz sistema logora Jasenovac sa svih ped podlogora, kao plus Jastebarsko, Stara Gradiška, C3( žargonski Jasenovac), te Mlaka, Uštica, Donja Gradina...

Spisak je koncipiran po abecednom redu, prema prezimenu deteta, od A pa nadalje. I podeljen je u tzv. košuljice, odnosno svako slovo predstavlja jednu fasciklu. Međutim, prva takva "fascikla" nosi naziv "bezimeni", što je posebno tragično jer njihov identitet nije mogao da bude utvđen.

Ristić tako iznosi i veoma potresan podatak da je uz spisak stigao i jedan papirni zavežljaj, u kojem kada ga otvorite u njemu je napisano sledeće:

"Radmila Radonjić, 8. septembar 1942.godine, naušnice i krstić".

Ona je ubeležena ovako, ali se ne nalazi u spisku, a spašena je iz logora tog septemba, ali je, kao i kod velikog broja dece, koja su bili smešteni u Zavodu za gluvoneme, bila veoma ugroženog zdravlja, i usled posledica od izgladnjivanja, za nju nije bilo spasa. Preminula posle svega nekoliko dana.

Naušnice, kako kaže direktor muzeja, nisu izložene, jer su "beskrajno potresne".

Nekada deca, sada ljudi u poodmaklim godinama, koji decenijama bezuspešno tragaju kako za svojim pravim identitetom tako i za svojim srodnicima kojima se gubi trag nakon što su izvedeni iz logora smrti, od danas je na raspolaganju još jedan izvor informacija. Među njima je, svakako i sagovornica portala Ona.rs Jelena Buhač Radojičić koja više od 70 godina traga za svojim izgubljenim bratom Ilijom.

(Telegraf.rs)