Život je čudo: Sanja zbog teškog detinjstva završila na psihijatriji, sad se udaje za lekara koji ju je spasao

Da verbalno nasilje ima istu težinu kao i fizičko, dokazuje priča Sanje Kanazir (22) koja je od malih nogu prolazila teške životne situacije. Usvajanje, smrt oca, ali i kasnije teške uvrede koje je trpela od strane svoje babe dovele su je do momenta kada je pomislila "ovo je moje dno". Ipak, Sanja je danas primer kako čovek koji veruje da će pronaći svetlost u tunelu može da se uzdigne iznad svih nedaća, oporavi mentalno i fizički i čak bude primer drugim mladima kako da se izbore sa problemima.

Iako i dalje mlada, život je ovu devojku naučio mnogim lekcijama koje možda nema ni neko duplo stariji od nje. Kako započinje za Telegraf.rs, usvojena je sa oko godinu dana i počela da živi sa porodicom koja je odabrala da joj pruži dom - tatom, njegovom prvom ženom i babom. Prvi udarac i narušavanje porodične kolevke osetila je kada ih je očeva prva žena napustila, bez pozdrava. Ipak, dobila je "maćehu", iako smatra da je ova reč prilično gruba, s obzirom na to da tu ženu danas smatra majkom i ona joj je trenutno jedina porodica.

Preporučujemo

- Usvojili su me iz doma u Subotici kada sam imala oko godinu dana. Otac se razboleo 2016. godine od raka mozga i tada smo ostale maćeha i ja same jer nas je njegova prva žena ostavila kada sam imala 6 godina. Tata i ja smo bili sami neke 2-3 godine dok nije došla maćeha. Imao je dve operacije i nakon toga do smrti je živeo kao biljka. Kada je umro imala sam 17 godina i bila veoma mlada, te nisam stigla u neke godine da bih bila veoma bliska s njim, bila sam više privržena maćehi jer me je ona u pubertetu više razumela i kroz sve je prošla sa mnom. Daleko od toga da smo imali loš odnos, ali nije bilo vremena da ga dublje izgradimo. Ipak, dok smo živeli sami nas dvoje, ja sam bila veoma vezana za njega. Maćeha i ja smo i dalje bliske, osim nje nemam nikog drugog od porodice - priča nam Sanja.

Kako nam objašnjava, prvi problemi sa babom počinju kada se otac razboleo. Sanju je vest o bolesti oca zadesila u tinejdžerskim, osetiljivim danima, a svaki pogled na njega u takvom, teškom stanju, terao joj je suze na oči. Ipak, kako priča, činilo se da baba to nije razumela, pa bi joj svaka poseta ocu pred smrt ostavila traumu i ožiljke na duši.

- Moja baba je bila lekar i veliko ime, bila je dobar doktor, ali verovatno kad si veliko ime dobar si svima osim porodici. Kako ona kaže tako mora biti. Maćehu nije volela i sa mnom je igrala igrice protiv nje, toliko ružne stvari je izgovarala pred detetom od 11 godina. Ja nisam dala da tako priča, jer nisam htela da slušam to o osobi koju volim i odmah je i odnos između nas dve bio loš. Govorila mi je da se tata razboleo jer sam ja počela da pušim, da je bolestan zbog mene i da će zbog mene umreti, da sam ja kriva za sve. Dok je bio kao biljka, ja sam dolazila da ga vidim jednom u mesec dana jer je meni to bilo strašno da gledam. Bio je čovek od 130 kila, a umro je sa 30. To su bili jezivi prizori. Onda je baba dolazila i govorila mi da sam bezobrazna, da ga ne volim jer ga ne viđam često, a njemu su samo suze išle niz lice. To je bilo psihičko maltretiranje, ja sam sto puta htela da se pomirimo, da popravimo odnos, ali to nije bilo moguće. Sada znam da nisam bila kriva, samo sam bila dete koje ništa nije moglo da uradi povodom toga - objašnjava Sanja za naš portal.

U sećanju će joj zauvek ostati očeve suze i činjenica da je za njegovu smrt saznala tek 10 dana kasnije, te ni na sahrani nije bila. Kasnije, baba je preminula od korona virusa, a poslednje reči koje je uputila Sanji bile su: "Želim ti da tvoja deca umru", verovatno iz razloga jer ju je i dalje u sebi krivila za smrt svog sina.

Naša sagovornica sa ovim je živela dugo vremena, međutim, u jednom momentu sve ju je sastavilo. Kako nam priča, veruje da je doživela "dno" jedne večeri kada je preživela pukom srećom i završila u Hitnoj pomoći, a sledećeg jutra probudila se na psihijatriji.

- U novembru sam doživela napad panike, ali i pre toga sam imala anksioznost. Kada sam prvi put doživela napad panike nisam znala šta mi se dešava, došla je hitna pomoć i dobila sam terapije. Ipak, ja nisam pila terapiju i umesto nje sam pila alkohol. Nikada nisam bila alkoholičar, samo sam se osećala sigurnije i tražila utehu u alkoholu kako bih izbacila svu tugu koja se u meni nakupila. Pila sam sve dok jedne noći nisam završila u hitnoj i na psihijatriji jer sam pomešala alkohol i tablete, ali ne da bih izvršila samoubistvo, ni sama ne znam šta mi je bilo u glavi.  Ustanovili su mi da imam granični poremećaj, anksioznost, depresiju i emotivnu nestabilnost, tada sam prestala i da radim jer nisam bila u stanju. Tada mi je ceo život stao. To veče moja maćeha je mislila da sam ja umrla i prvo je pitala "Je l živa?" - priča nam ova mlada devojka.

U međuvremenu Sanja je uspela da dođe i do svoje biološke majke, ipak, ne može da se pohvali da s njom ima prisan odnos. Čuju se porukama, ali za godinu dana, majka je nikada nije pozvala niti videla uživo. Sa druge strane jedan deo biološke porodice i rođaka ipak ju je lepo prihvatio. Videli su se, pričali i srdačno joj poželeli dobrodošlicu u njihov život.

Kako tvrdi, što je starija, očeva figura joj više nedostaje, ali se trudi da mračan period svog života ostavi po strani. Veče koje je smatrala svojim "dnom" donelo joj je i neočekivano poznanstvo. U Hitnoj pomoći, među sirenama vozila, upoznala je svog sadašnjeg verenika i budućeg muža, tehničara koji joj je spasao život i bio jedna od ključnih osoba koje su joj pomogle da preprodi teške trenutke.

- Mislim da tek sada prevazilazim sve te traume. Verenik mi je trenutno najveća podrška. Uz pomoć verenika, maćehe i prijatelja prebrodila sam težak period i uspela da se uzdignem.  Još uvek nisam sve prebrodila, ali našla sam neki izduvni ventil. Ja tek sada vidim koliko sam bila psihički zlostavljana i moram pronaći način da se oporavim - tvrdi naša sagovornica.

Kako kaže, veliku pomoć pronašla je i na društvenooj mreži Tik Tok putem kog pokušava da dopre i do drugih mladih ljudi koji možda imaju sličan ili isti problem. Sada, Sanja ima samo dve želje - jednu za sebe, a drugu za sve druge tinejdžere i mlade.

@kanazirsanja m ♬ Emotional - Bang Nono

- Mladima savetujem da ne ćute na takve situacije. Moraju da pričaju sa nekim, bilo kim, da se nekom obrate. Ja sam ono veče mogla da umrem, samo jer sam ćutala. Moja najveća želja je da pomognem drugim ljudima i mladima i da se podiže svest. Ja sam sada već mnogo bolje, pijem terapije, udajem se u avgustu i čekaju me lepe stvari, a sebi bih poželela da se vratim poslu i nastavim svetlim putem kako bih se oporavila i bila stara ja - navodi Sanja.

Mladi joj se već javljaju i dele iskustva, a Sanja im poručuje da je jedino razgovor i podrška bliskih ljudi koji vas vole način da se težak period prevaziđe.

(Telegraf.rs)