Deca stupaju u brak i preko društvenih mreža: U Novom Sadu za 3 godine 113 maloletničkih venčanja

Problem dečjih brakova u Srbiji i dalje je velik, a samo novosadski Centar za socijalni rad u poslednje tri godine zabeležio je 113 slučajeva, od kojih najviše prošle godine - čak 52! Ni u Leskovcu situacija nije bolja, a od 2020. godine Centar je registrovao 92 dečja braka.

Ovi podaci mogu se naći u najnovijem istraživanju "Prevencija i eliminacija dečjih brakova i ekonomsko osnaživanje Romkinja na lokalnom nivou u Srbiji". Izveštaj je sačinilo udruženje Atina u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, a uz podršku Ambasade Holandije u Srbiji i Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj Savezne Republike Nemačke BMZ.

Preporučujemo

Istraživanje je obuhvatilo osam gradova - Vranje, Leskovac, Kruševac, Kragujevac, Smederevo, Novi Sad, Bačku Palanku i Suboticu, pišu Novosti.

Kako je pokazala analiza, osnovni uzrok brakova maloletnika jeste siromaštvo. Takođe, čest uzrok je i "kult nevinosti". Stav da zabavljanje pre braka nije dozvoljeno uobičajen je za većinu intervjuisanih Roma u svim opštinama, posebno za devojke. Iako u nekim opštinama postoje izuzeci od ovog pravila, kao na primer u Kragujevcu, gde više članova zajednice dozvoljava svojoj deci da izlaze, ipak se očekuje da će deca na kraju stupiti u brak sa svojim prvim seksualnim partnerom, i tako neće "osramotiti" roditelje i porodice.

Nedostatak seksualnog obrazovanja i znanja o reproduktivnom zdravlju snažno idu u prilog ovim verovanjima, budući da su ona ukorenjena u patrijarhalnom modelu vaspitanja.

Jedan od faktora koji utiču na pojavu dečjih brakova jeste i nizak stepen obrazovanja i percepcija obrazovanja kao nepotrebnog, posebno kod devojčica, ali i društvena marginalizacija, izloženost predrasudama i diskriminaciji.

Praksa ugovaranja brakova je rasprostranjena u gotovo svim sredinama, ali je stepen učešća budućih supružnika u donošenju odluke različit. Negde učešće potpuno izostaje, dok u drugim sredinama roditelji samo formalno donose odluku. Neretko je ova odluka roditelja motivisana obezbeđivanjem boljih uslova za život detetu ili je rani ulazak u brak način da decu zaštite od različitih iskušenja. Zabeležena je i pojava kupovine neveste.

U svim sredinama zabeležena je i pojava da mladi donose odluku o stupanju u brak iako se roditelji tome protive, a sve češće se i upoznaju i donose odluku o braku preko društvenih mreža.

Deca najčešće prate obrasce ponašanja roditelja kada je u pitanju stupanje u brak, ali i kada je u pitanju rano napuštanje škole. Iskustva intervjuisanih Romkinja koje su rano stupile u vanbračne zajednice pokazuju da su njihova očekivanja najčešće izneverena, ali i da su neretko žrtve partnerskog i porodičnog nasilja, zbog čega počinju da menjaju uverenja, želeći drugačiju budućnost za svoju decu.

Međutim, u tim stavovima često su usamljene i bez podrške ostalih članova porodice. Iako svesne značaja obrazovanja, majke su nemoćne da bez pomoći porodice i sistema usmere decu ka obrazovanju.

Većina centara za socijalni rad nije podnosila krivične prijave, osim u Leskovcu, gde je podneto sedam prijava za krivično delo zapuštanje i zlostavljanje deteta, i u Smederevu, gde je podneta jedna krivična za krivično delo vanbračna zajednica sa maloletnikom.

(Telegraf.rs)