"Naša najveća deponija je ujedno i naš najveći potencijal": Meštani sa decom čistili obale Zvorničkog jezera

Meštani sela uz Zvorničko jezero, zajedno sa svojom decom, organizovali su akciju čišćenja kako bi uklonili smeće koje za sobom ostavljaju gosti, ali i lokalno stanovništvo. Zvorničko jezero je poslednjih godina sve primamljivije turistima, a meštani se trude da očuvaju životnu sredinu, navodi RTS.

S jedne strane slika kojom se ponose svi Malozvorničani, a sa druge prizor kojeg se srame. Rekom Drinom, a samim tim i Zvorničkim jezerom pluta na hiljade tona smeća koje se zadržava uz obalu.

Preporučujemo

- Nažalost, naša najveća deponija je zapravo naš najveći potencijal, to je reka Drina. Sve ovo ovde što vidite trske u priobalju, sve na ostrvima, to je prepuno, prepuno flaša. Turisti koji prolaze na odmore, neki su veoma disciplinovani i ne ostavljaju smeće, ali neko izbaci - kaže Predrag Spasojević, meštanin i učitelj.

Ipak, tvrde, ne može se sva krivica pripisati turistima, jer smeća ima i u brdima gde uglavnom zalaze samo meštani. Duboko u šumi, u potocima, i kraj njih nalaze se smetlišta. Uz komunalna preduzeća, akcije čišćenja organizuje i lokalno stanovništvo zajedno sa svojom decom.

- Mi smo našli svakave predmete, flaše i flaše od sokova, ja sam sa mojim drugarima našla i napunili smo kesu - navodi Jagoda Petrović, iz Donje Trešnjice, a Aleksandar Ilić, iz Donje Trešnjice dodaje: - Uvek bacam u kantu i nikad nisam hteo da bacam gde ljudi bacaju i uvek sam hteo da budem dobro dete.

Da je priroda prema Podrinju bila darežljiva svedoči i sve veće interesovanje turista za odmor u tom kraju, koji se zbog lepote ambijenta i gostoprimljivosti domaćina uvek vraćaju. Zato je, tvrde, važno sačuvati zdravo i čisto okruženje, i raditi na podizanju ekološke svesti.

- Treba da dođemo na nivo da neko kaže niko me ne vidi, neću platiti kaznu, ali ja ne mogu da bacim ovde limenku ili plastičnu flašu zato što ne mogu to sebi da dozvolim - smatra Predrag Spasojević, meštanin i učitelj.

Putevi i obale u Malozvorničkim selima redovno se čiste, ali se novo smeće pojavljuje ponovo. Oni koji ga bacaju možda se zamisle kada čuju podatak da je jednoj limenci potrebno više od 200 godina da se razgradi, a flaši 450.

(Telegraf.rs)