"Ćerka (14) mi je umrla na rukama, ostali smo sin i ja, a kuća nam se urušava": Ovo je Dejanov vapaj za pomoć

"Sve se desilo za pet minuta, ćerka mi je na rukama preminula, imala je samo 14. godina. Majka joj na sahranu ne bi ni došla, da ja nisam otišao da je dovezem". Ovako za portal Telegraf.rs počinje svoju ispovest Dejan Milošević (48) koji živi u selu Donje Štiplje kod Jagodine, u teškom siromaštvu i kući staroj 150 godina.

Sreća mu, kako kaže, nikada nije bila naklonjena. Bio je godinama u braku, a onda je ostavljen i zamenjen drugim muškarcem, a to nikako ne može da preboli, jer je voleo, ali nije bio voljen.

Preporučujemo

- Živimo jako, jako teško, ne znam ni kako ni odakle da počnem. Radim za dnevnicu, radim sve živo oko kuće, ljudi me plaćaju i tako se borimo, sin i ja samo ostali samI, jer mi je ćerka preminula pre dva meseca - priča nam Dejan.

Žena  ga je ostavila, a onda se desilo ono čega se duo plašio. 

- Žena me je ostavila, to ne mogu da prebolim evo već tri godine, udala se za drugog i otišla 500 kilometara. Decu je ostavila meni, i hvala joj na tome, jer ja najviše volim moju decu. Ćerka (14) je bolovala od cerebralne paralize, preminula mi je na rukama u roku od pet minuta. Sin i ja smao sada sami, a kako ćemo dalje ne zna - priča nam on.

Majka, tvrdi on, ne želi da dolazi, a deca su je bila željna. 

- Ona ne dolazi niti zove, kada je ćerka preminula, ja sam otišao kolima po nju, jer da nisam, ni na sahranu ne bi došla - priseća se bolnog trenutka.

Dejanu su komšije i prijatelji sve, ali on jako teško živi sa svojim sinom, i trudi se da ga izvede na pravi put. 

- Kažem vam, živimo veoma loše, vidite i kuća kakva je, sva se raspada nema tu nekog ulaganja. Idem i radim, trudim se ali nema tu neke vajde. Ukoliko bilo ko može da mi pomogne, bio bih zahvalan. Moj broj telefona je 064/3279168 pa mogu ljudi ovako da me kontaktiraju - priča nam Dejan i nada se da će uspeti sinu da obezbedi najosnovnije za život, jer kako i on sam kaže, samo mu je on ostao.

(Telegraf.rs)