Oni nisu obični ćalci, oni su tate humanitarci: Kako je bolest jednog dečaka grupu Novosađana učinila herojima

Tate heroji, kako u pesmama i pričama, tako i u stvarnom životu, nisu tako česta tema kao mame. Ipak, jedna mala ekipa ponosnih ćalaca iz Novog Sada zavredela je svu moguću pažnju. Ova lepa, a nesvakidašnja priča kreće od Miroslava Đorđevića koji je ne tako davne 2015. godine došao na ideju sa svojim prijateljima da pokrene humanitarnu organizaciju. Tada su imali samo jednu želju - da se oduže dečjoj bolnici.

"Sve je počelo slučajno, a evo i sada traje.... I trajaće"

- Od nas petorice je počelo. Jednom našem prijatelju je sin bio u bolnici, a on je nakon njegovog oporavka poželeo da bolnici donira inhalatore i stetoskope, kako bi se odužio. Tada, mi kao "ćalci humanitarci" nismo mogli ništa da doniramo bolnici, jer nismo bili prijavljena grupa u APR-u - počinje Miroslav za Telegraf.

Preporučujemo

Prvo su bili pomalo ljuti zbog birokratske prepreke. A onda su seli i rekli: "Da otvorimo organizaciju? Šta nam teško".

- Počeli smo da prikupljamo informacije, a onda smo otvorili fondaciju i krenuli u pohode. Prijavili smo se u APR i tako je počela naša avantura, koja traje evo već nekoliko godina i nadamo se da će još trajati. Bilo je to onako, ajde da probamo šta nam je teško, želimo da pomognemo svima, to nam je jedini cilj - priča nam ponosni tata.

Akcija se nizala za akcijom, a njima je drago kad god mogu da pomognu. Taj osećaj topline motivacija im je za svaki naredni poduhvat. 

Najdraža akcija para srce, ali danas su njeni akteri srećni i bezbedni

- Imali smo mnogo akcija. Jedna od većih je kada su mlekari bili nezadovoljni cenom, mi smo otkupljivali to mleko i sva sredstva su išla za pomoć deci na račun fondacija. Takođe, kupili smo 60 tona krompira i dali poljoprivrednicima po 20 dinara po kilogramu, umesto deset - priča Miroslav i dodaje:

- Ponosni smo na sve akcije, ali najponosniji smo na sanaciju jedne kuće. U njoj su, bez osnovnih uslova, krajnje skromno, živele majka, ćerka i beba, inače žrtve nasilja. Nisu imale ništa, a mi smo im sanirali kuću. One danas rade i jako lepo žive, nekako im je krenulo u životu i to mi je najmilije da čujem - kaže Miroslav. 

Za tate se pročulo nadaleko. Novi članovi krenuli su da pristižu, pa i da se međusobno pomažu. Njihova grupa danas broji 11.500 članova, a svakodnevne akcije su postale njihov život.

- Rastemo, sve više članova ima. Jako je lep osećaj kada nekome pomognete, ima svakakvih situacija, ali mi smo spremni da pomognemo svima. Javljaju nam se ljudi za svakakve stvari, hranu, garedrobu i mi pokušavamo svima da pomognemo, ne bih da se žalim, lepo nam ide.

Od male grupe, tačnije petorice ćalaca, postali su velika i organizovana "banda" koja bezuslovno pomaže širom Srbije.

- Imamo narednu akciju, a to je da preuzimamo ulje od sugrađana i kompanija. Na taj način, mi čuvamo i štitimo eko sistem.To je sve zdravo i može da se koristi, a na svaki litar zauzvrat od izvoznika dobijamo 50 dinara za lečenje dece. To će mnogima olakšati posao, ekonomično je i plus pomažemo deci, tako da nam je to za sada još jedna velika akcija - priča nam Miroslav.

(Telegraf.rs)