Danas je Istočni petak iliti Izvor lečenja: Zarad zdravlja, veruje se, treba uraditi jednu stvar

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas slave Svetog apostola Irodiona, Agava, Rufa, Asinkrita, Flegonta i Ermije, a danas je i Istočni petak.

Irodiona, Agava, Rufa, Asinkrita, Flegonta i Ermije behu od Sedamdesetorice apostola. Sve ih spominje apostol Pavle u svojim poslanicama. Irodion je bio srodnik Pavlov.

Preporučujemo

Sveti Agav imao je duh proročki. U Delima Apostolskim pominju se dva njegova proročanstva. Prvo, prorekao je veliku glad po celom svetu, koja se i zbi u vreme cesara Klaudija.

I drugo, kada se srete u Kesariji s apostolom Pavlom, koji je išao za Jerusalim, Agav uze pojas Pavlov i veza sebi i ruke i noge govoreći:

"Tako veli Duh Sveti: čoveka kojega je ovaj pojas, ovako će ga svezati u Jerusalimu Jevreji.

Sveti Ruf beše episkop u Tivi Jeladskoj, Sveti Flegont beše episkop u Trakijskom gradu Maratonu a Sveti Ermija episkop u Dalmaciji.

Svi su oni kao pčele Hristove raznosili med Jevanđelja po raznim krajevima stradajući mnogo radi ljubavi Hristove.

Danas je i Istočni petak, peti dan po Vaskrsu. Ovaj dan se zove i Izvor izlečenja, zato što vernici odlaze na obližnji izvor i umivaju se radi izlečenja od mnogih bolesti.

Istočni petak je inače dan posvećen proslavljanju Presvete Bogorodice.

Praznik je uspostavljen u hramu pored jednog izvora nedaleko od Carigrada, koji se zvao “Živonosni istočnik”. Taj hram je podigao car Lav Veliki u 5. veku.

Po predanju, dok još nije postao car Vizantije, u šumi je naišao na slepog čoveka, odveo ga do izvora gde ga je napojio i umio, nakon čega je slepac progledao. Zato danas treba otići na najbliži izvor i umiti se - to će pomoći i izlečiti od mnogih bolesti.

Kada je postao car, na mestu gde se to čudo desilo, podigao je hram, u znak zahvalnosti Presvetoj Bogorodici. Narod je počeo da pristiže sa svih strana, tražeći i nalazeći lek za mnoge bolesti.

Izvor u porti crkve u godinama koje su dolazile, darivao je mnoštvo isceljenja, uključujući i grčku aristokratiju, čemu sinaksar posvećuje posebnu pažnju. U njemu se opisuju mnoga isceljenja, pa čak i vaskrsenje jednog mrtvaca.

Tu su se isceljivali od vodene bolesti, sušice, besnila, raka, groznice i temperature, neplodnosti, skorbuta, tumora, duševnih bolesti, bolesti očiju i još mnogih drugih.

Običaj je da se zorom izlazi na najbliži izvor ili vodicu, gde se umiva, pije voda, bere cveće, veseli i vraća se kući tek uveče.

Današnji praznik, kao slavu, proslavljale su mehandžije.

U Popovom polju žene na taj dan ne rade teže poslove. Na ovaj dan se u selima oko Niša i Pirota boje jaja kao i za Vaskrs, samo što su namenjena upokojenima, jer se tada spremaju za Pobusani ponedeljak.

Ponegde se ovaj praznik proslavlja i kao seoska slava, kada je običaj da se kolje jagnje.

(Telegraf.rs)