Šta da očekuje pacijent iz Srbije od robota-hirurga, ko je glavni u operacionoj sali? Stručnjaci nemaju dilemu

U toku je Treći kongres Udruženja hirurga Srbije, koji se održava u Beogradu. Tema skupa medicinara, na kome se obraćaju evropski stručnjaci, jeste razvoj robotske hirurgije kod nas. Ekipa Telegrafa snimila je simulaciju rada robota, koji je predstavljen kao "zvezda manifestacije". Hirurzi sa kojima smo razgovarali ipak opominju da je čovek taj koji njime koordinira, te da robot ne može da zameni čoveka u operacionoj sali.

Najpre nam je opšti hirurg iz Rumunije, specijalizovan za minimalno invazivne operacije, sa sedam godina iskustva u robotskoj hirurgiji i prethodnim iskustvom u laparoskopskoj, dr Dorin Popa, ispričao da je osnovna prednost robota, pred kojim stoji i s kojim nas "upoznaje", kraći oporavak pacijenta.

"Robotska hirurgija deo je koncepta minimalno invazivne hirurgije. Implicira stabilniju platformu za rad. Za pacijente to znači kraći boravak u bolnici i brži oporavak. To znači da pacijent operisan na ovaj način ranije može da izađe kući", ističe.

Navodi da se zahvaljujući ovoj savremenoj tehnologiji odstupilo od standardnog koncepta operisanja.

"U teoriji, kada je robot predstavljen prvi put, namena mu je bila da se operiše u jednoj prostoriji, a da lekar koji izvodi operaciju bude u drugoj. Ovo može biti izvedeno samo uz pomoć dobre internet tehnologije i internet brzine. Danas hirurg ne operiše iz blizine, već sedi u konzoli dva, tri metra od pacijenta i koordinira ili kontroliše robota uz pomoć 'džojstika', kao kada igrate plejstejšn. Ruke robota se uvode u pacijenta, i rade pod kontrolom pacijenta. Tako da robot ne radi sam. Naravno da je pod kontrolom hirurga", objašnjava Popa.

Kao vožnja bicikla - tako otprilike zvuči odgovor o tome koliko je teško obučiti se za upravljanje ovim robotom.

"Znate, kad se jednom obučite za nešto, to postaje lako. Naravno, nije lako. Treba da budete vredni, posvećeni, osoba koja želi da unapređuje svoje sposobnosti i tehniku operisanja. To je moguće. Mnogo je hirurga koji su se specijalizovali za robotsku hirurgiju, tako da je moguće", kaže sagovornik sa osmehom na licu.

O vremenu potrebnom za dostizanje veštine i prvu operaciju, kaže da je zapravo kratko.

"Obično kada govorimo o obuci u robotskoj hirurgiji, hirurg treba da ima između 20 i 30 sati u simulatoru. Ali to važi samo ukoliko je hirurg već specijalizovan u laparoskopskoj hirurgiji. Teorijski, to je samo 30 sati, ali moramo da budemo jasni, govorimo o hirurzima koji su već obučeni. Posle tih 20, 30 sati hirurg može početi da operiše, ali pod nadzorom iskusnijeg hirurga", odgovara uz napomenu da na ovo pitanje odgovara iz prve ruke, kao neko ko je angažovan na edukaciji hirurga u celoj Evropi.

Poteže i temu troškova. Kaže da se dugoročno smanjuju, iako je nabavka opreme zapravo skupa.

"Robotska hirurgija se uzima za manje traumatičnu za pacijenta. Iako su manje traumatične, to znači da pacijenti pre mogu izaći kućama. To znači i manje troškove za bolnice. Naravno da bolnice treba da investiraju u kupovinu takve opreme, koja nije jeftina, ali posle nekog vremena u kom će bolnica obilato koristiti robota, to se isplati", ocenjuje.

Kao što smo prethodno pisali, ruke robota olakšavaju intervencije na teško dostupnim organima, pre svega u maloj karlici. Robotska hirurgija ujedno otvara mogućnosti za kardiohirurge i torokalne hiruge.

"Srpska medicina se brzo razvija"

Na konferenciji upriličenoj neposredno pred svečano otvaranje Kongresa, koji traje 19-21. aprila, mogle su se čuti slične ocene - robot ne može zameniti čoveka. Ipak, robotska hirugija je napredna, minimalno invazivna tehnika, a medicina u Srbiji ostvaruje zavidan napredak.

"Ne bi trebalo da prenaglašavamo robotski sistem, tehnologiju. To je tehnika, tehnologija, ne i disciplina. Dobri hirurzi su uvek postojali i oni mogu da izvode otvorene i laparoskopske operacije".

"Vi ste više za čoveka?"

"Bez sumnje", odgovara predsednik Evropskog Udruženja za Endoskopsku hirurgiju (EAES) Andrea Petrabiza.

"Bio sam nekoliko puta u Srbiji i mogu da vidim napredak u znanju i veštini srpskih hirurga u poslednjim godinama. To je neverovatno. Iako je Srbija počela nešto kasnije nego drugi delovi Evrope sa minimalno invazivnim tehnikama, verovatno je zabeležila jedan od najbržih razvoja", reči su predsednika Evropskog i Svetskog udruženja urgentnih hirurga Salmana Uranusa.

"Sećam se prva grupa srpskih hirurga došla je kod mene 2001. godine u Monfalkone, malu bolnicu kod Trsta, i od tog vremena, a govorimo o 22 godine, beleže veliki napredak. Za mene su deo života i porodica. Vrlo sam blizak sa srpskim narodom i hirurzima", dodao je hirurg iz Italije dr Đusto Pinjeta.

Kongresi Udruženja endoskopskih hirurga Srbije prethodno su održani 2017. i 2019. godine. Zbog epidemije korona virusa protekla je nešto više vremena do organizacije trećeg. Očekuju se predavanja više od 40 evropskih stručnjaka i više od 1.000 učesnika iz Srbije i regiona.

(Telegraf.rs)