Ko su umetnici koji u Srbiji imaju najviše posla?

Marko Milićević Gramofondžija, Filip Colić, Vladimir Kerkez, Rade Kovačević i mnogi drugi su završili studije na Akademiji umetnosti u Beogradu na katedri za Muzičku produkciju i dizajn zvuka. Ako je suditi po angažovanosti tokom i nakon studija, oni su pravi primer da posla u Srbiji ima za one koji hoće i znaju da rade. Svoje afinitete, koje su definisali još tokom studiranja, ovi mladi umetnici pretočili su nakon diplomiranja u muzičke projekte na najvišem svetskom nivou.

Podsetimo da je upravo Marko Milićević za numeru “Why Don’t You” osvojio MTV nagradu Best Adria Act i da su mediji još 2010. godine zabeležili njegovu izjavu da živi svoj san. “Why Don’t You” bila je prva na svim evropskim top listama.

Komponovanje, snimanje, mix i mastering muzike u različitim žanrovima, kao i snimanje i aranžiranje muzike za filmsku industriju ovim umetnicima omogućava vidljivost više - milionskog auditorijuma.

Svedoci smo da u Srbiji i zamljama Zapadnog Balkana najviše posla ima u muzičkoj industriji. Novi bendovi i vokalni umetnici niču kao pečurke posle kiše gotovo svakodnevno. Ne kažemo da je to dobro, ali za školovane muzičke producente je ovo sjajna vest, a ona znači sve više posla.

Na našem renomiranom umetničkom fakultetu, Akademiji umetnosti u Beogradu, koja školuje upravo muzičke producente i dizajnere zvuka potvrđuju da je bez obzira na krizu u društvu, muzička industrija u procvatu. Veoma je veliki spektar poslova koji su dostupni muzičkim producentima na televizijama, radio stanicama, muzičkim studijima, filmu, producentskim kućama, koncertima, autorskim aranžmanima, online muzičkim platformama i dr.

Komercijalna muzika na našim prostorima, je puno drugačija u odnosu na ranije godine, ali polako aranžmani počinju da dobijaju kvalitet poput onih sa zapada. Upravo u tome najveću zaslugu imaju visoko obrazovani muzički producenti koji aktuelne svetske trendove i kretanja prate i savladavaju još tokom studija.

Danas, moderan muzički producent i dizajner zvuka, može samostalno estetski da oblikuje, producira, snima, edituje, miksa, pa čak i komponuje, aranžira i orkestrira različita zvučno-muzička dela i procese, dizajnira zvuk u pozorištu, na filmu ili televiziji.

Program studija je koncipiran tako da ispunjava zahteve tradicionalne i savremene umetničke prakse. Istovremeno i ravnopravno, studije pripremaju buduće umetnike za karijeru stvaralačkog odgovora širokoj skali umetničkih izazova.

Studenti na ovom studijskom programu se upoznaju sa elektro-akustičkim pretvaračima, karakteristikama pojedinih elemenata u lancu uređaja za snimanje, prenos i reprodukciju zvuka, a osposobljavaju se i za primenu znanja iz akustike i ozvučavanju otvorenog prostora. Zbog toga koncerti naših izvođača danas zvuče tako dobro.

Gotovo svi studenti Akademije kažu da je poseban cilj ovog studijskog programa razvoj kritičkog mišljenja i kreativnosti studenata koji su neophodni za uočavanje i shvatanje muzičkih oblika. Kako bi razvijali estetski pristup medijskoj produkciji, sa svojim profesorima intenzivno rade na aranžiranju muzike i muzičkoj improvizaciji na filmu i televiziji.

Ovi mladi ljudi ističu da na studijama rade i snimaju mnogo, kako bi bili osposobljeni za sve projekte koji imaju veze sa muzikom, a koji bi u perspektivi mogli da budu njihov budući posao ili angažman. Sa studentima Džez odseka Muzičke akademije u Beogradu su snimili CD “Mozaik”, koji su u potpunosti samostalno producirali, u Tonskom studiju Akademije, u Balkanskoj 21.

Zaključujemo da za vrsne umetnike koji imaju puno znanja i svetki priznate veštine, nema prepreka. Dobrodošli su i u svetu, u kojem vladaju jasni i vrlo strogi kriterijumi profesionalnosti.

(Telegraf.rs/PR)