Deca "nevidljiva" za sistem: Kako (ne)funkcioniše evidentiranje dece koja su stasala za školu

Od lokalnog do republičkog nivoa ne postoji mehanizam kontrole i provere kojim bi se mogao utvrditi tačan broj dece koja su stasala za upis u školu i zbog toga je nemoguće tačno utvrditi da li u Srbiji postoji još "nevidljive" dece poput osmogodišnje devojčice iz beogradskog naselja Mirijevo koju je otac zlostavljao, a koja je bila van dometa obrazovnog, zdravstvenog, pravosudnog i sistema socijalne zaštite, prenosi Politika.

Ovo je ukazalo na problem nepostojanja sistema praćenja dece od rođenja do polaska u školu, tako da nadležni na osnovu podataka znaju ko su, gde i u kakvim uslovima žive i zašto neka deca nisu blagovremeno upisana u predškolsko ili prvi razred.

Preporučujemo

Milan Pašić, pomoćnik ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje, kaže da je roditelj dužan da upiše dete u školu i stara se da je redovno pohađa, a lokalne samouprave obaveštavaju škole na svojoj teritoriji o deci stasaloj za polazak u školu, jer vode matične evidencije i imaju uvid u te informacije.

- U ovom slučaju, škola nije imala informacije i nije mogla da alarmira druge sisteme i preduzme dalje mere u interesu deteta. Ministarstvo prosvete je otvoreno i spremno da sa drugim relevantim institucijama sagleda sistem kako bi utvrdili šta treba unaprediti, koje mehanizme uvesti da se ovo ne ponovi", naveo je Pašić.

U skladu sa krovnim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ali i posebnim zakonima, jedinice lokalne samouprave vode evidenciju i obaveštavaju roditelje, predškolske ustanove (do prvog aprila) i osnovne škole (do kraja februara) o deci koja treba da se upišu u pripremni predškolski program, odnosno prvi razred za nerednu školsku godinu (od septembra).

Februar je prošao, april je odavno počeo, a prema saznajima Politike, ove podatke iz evidencije koje vode lokalne samouprave nisu dobile ni predškolske ustanove ni škole za sledeću radnu godinu koja počinje u septembru. U nekim opštinama, piše Politika, priznaju da ove spiskove i nešalju, u drugima navode kao primer da su prošle godine od Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu grada Beograda dobile statističke podatke, samo broj dece na određenim adresama, što su prosledile školama po teritorijalnoj pripadnosti. Pojedini direktori škola takođe potvrđuju da nisu dobili nikakve podatke.

Dnevni list Danas piše da su u više škola i opština dobili informaciju da bi se pravljenje spiskova sa imenima i prezimenima i adresama budućih predškolaca i prvaka tumačilo kao nedozvoljena obrada podataka o ličnosti.

Iz službe Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti kažu drugačije.

"Dostavljanje pdoataka koji su neophodni za određivanje identiteta deteta ne bi predstavljalo nedozvoljenu obradu podataka o ličnosti. Svakako da prilikom dostavljanja ovih podataka treba voditi računa o načelu minimizacije, preduzimanju odgovarajućih mera zaštite pdoataka, kao i ispunjavanju drugih obaveza utvrđenih Zakonom", ističu u ovoj službi.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave odgovorilo je za Danas da oni nisu nadležni da kontrolišu da li lokalne samouprave ispunjavaju svoju obavezu u smislu obaveštavanja škola i predškolskih ustanova, a Ministarstvo prosvete nije dalo odgovor o ovim procedurama.

(Telegraf.rs)