Priča o psu, heroju sa Košara, koji je zaslužio spomenik: Major Lister ostao je odan do kraja

Na današnji dan 1999. godine na karauli Košare nastradao je pas Major Lister.

Na Košarama su bili sjajni psi (Nez, Crni, Maksimilijan...), ali Major Lister je bio sinonim za dostojanstvo, hrabrost i odanost. Ovo je priča o psu koji je svojim zavijanjem zauvek ostavio pečat prijateljstva i saborništva, podseća se na Fejsbuk stranici "Heroji Košara".

Preporučujemo

Bio je omiljen među vojskom, i vrlo prepoznatljiv po tome što ne voli druge pse. Ali je mnogo vole ljude, naročito vojnike.

Čin majora je dobio zbog izuzetno dobro izvršenih zadataka, otkrivanja, zaplene naoružanja, pa i nekoliko neprijatelja u ratnim i ilegalaca u mirnodopskim uslovima. U službi je od 1992, je sebe nesebično davao.

Postoji priča da je 1995. svojom pribranošću spasao sebe, vojsku, mečiće i mečku opšteg pokolja. Naime, jedno veče je vojska kopala rupu u koju bi zatrpavali smeće i odjednom je u mraku nešto zašuškalo, za šta su vojnici bili ubeđeni da su ljudski koraci. S uperenim puškama krenuli su ka tom mestu uz povike: "Vojska Jugoslavije, stoj!", ali niko se nije odazivao.

Lister je bio prepoznatljivo zategnut kao struna, ali se nije popeo na zadnje noge (što je bio znak da se radi o životinji), nego mu se nakostrešila dlaka duž kičme. Ipak, nije režao kao obično i pomerao uši da bi dao znak da se radi o čoveku. Vojska je zbog njega ostala pribrana i nije pripucala, pa je bljesak logorske vatre otkrio da su to zapravo mečići i mečka, koji su nastavili svojim putem.

Slična situacija desila se 1998. kod graničnog kamena C4 u pravcu karaule Morina. Sa svojim kerovođom Lister je krenuo u patrolu, pa se popeo na dve noge i u tom trenutku je iskočio medved. Lister nije ni zacvileo ni zalajao, tako je obučavan da ne odaje svoj i vojnikov položaj. Medved ih je video, ali je zbog Listerovog držanja uz krike protutnjao dalje.

Za vreme ratnog stanja nikada nije bio uplašen, čak ni pored silne artiljerije i avio-bombi, dostojanstveno je držao položaj. Na komandu "čuvaj", osobi koje je čuvao ni đavo nije smeo prići.

Pored nekoliko eliminisanja neprijatelja koje je imao za vreme službe, kada god bi prošao na tom mestu gde je zadavio neprijatelja, tu bi se uznemirio, režao i zalajao nekoliko puta. Na komandu „Lister, napred!” bez pogovora je išao 50 metara napred i gledao levo-desno, muva mu nije mogla promaći na stotine metara, a ako mu vetar služi, pored oštrog vida, i njušio je na kilometre.

Poslednji put je zacvileo na Vaskrs 11. aprila 1999. godine. Do kraja odan uz svog tadašnjeg vodnika Vasojevića "Jaguara", ostao je do samog kraja. U toj akciji na Opljazu, kod Musine kuće, ginu u prvom rafalu Predrag Bogosavljević, Milenko Božić, Darko Bjelobrk, Jaguar i Lister. Prvi rafal ih je presekao, drugo odeljenje je čulo Listerovo zavijanje, a posle sledećeg rafala više se ništa nije čulo.

U Istanbulu postoji bista kučeta i mačeta kako spavaju zajedno, što je simbol za slogu. Onda bio spomenik momcima sa Košara trebao da bude simbol za slobodu ovog naroda, slobodu i prkos.

Lister svakako zaslužuje bistu.

(Telegraf.rs/Facebook - Heroji Košara)