Pobuna sveštenstva u Sremu: Zbog masovnih krštenja i venčanja u fruškogorskim manastirima ostaju bez prihoda
Pored Eparhije bačke koja je prva iskazala ljutnju zbog obavljanja verskih činova po fruškogorskim manastirima, veoma brzo se pobunilo i sveštenstvo iz sremskih pravoslavnih crkvi, smatrajući da su na taj način i oni oštećeni, jer ostaju bez finansijskih prihoda koji, smatraju oni – nisu zanemarljivi, prenosi Sreminfo.
Već blizu sedam godina fruškogorski manastiri sprovode zabranu od Eparhije sremske, po kojoj ne mogu da krste i venčavaju vernike, bez parohijskog sveštenika ili odobrenja matične crkve. Ova odluka iako je samo usmena, monaštvo je strogo poštuje, ali smatraju da ide na njihovu štetu, jer kako navode, broj poseta im se znatno smanjio.
Vernici koji žele da se krste i venčaju u nekim od 16 fruškogorskih manastira, mogu to samo oni koji pripadaju eparhiji sremskoj, ali uz odobrenje sveštenika matične crkve. Međutim, od nekih crkvi nije dovoljno samo “zeleno svetlo“, negde će se i paroh preporučiti da obavi taj verski čin.
U manastiru Velika Remeta bitno je smanjeno obavljanje svetih tajni krštenja a i venčanja, jada se iguman Stefan, starešina jednog od najposećenijih fruškogorskih manastira.
– Dok nije došlo do te odluke, imali smo mesečno po 20- 30 krštenja. Kod nas se 25% vernika iz cele Srbije krstilo. Mi ne možemo protiv “glave“ crkve. Dolazili su da se raspituju iz drugih mesta Vojvodine, ali sve smo ih odbili. Žao mi je – priča kroz setu iguman Stefan.
U ovom manastiru, kojeg je po predanju osnovao kralj Dragutin, kažu da za ove svečane i radosne događaje, nikada nisu imali cenovnik, jer ih smatraju božijim darom. U odnosu na Veliku Remetu, sasvim drugačija je situacija u manastiru Grgeteg. Tamo svake subote dolazi jedan parohijski sveštenik koji obavlja krštenje. Kako su rekli sav prihod od tog čina ide njemu, ali ne znaju koliko bi to moglo biti.
Naš portal kontaktirao je i nekoliko protojereja iz pravoslavnih crkvi na području Srema, povodom ove odluke koja je doneta upravo zbog njih, ali nisu želeli da se izjasne. Neki od njih kako kažu, bili su zapostavljeni zbog velikog interesovanja vernika za manastire, jer smatraju da te verske činove treba da obavljaju upravo oni, odnosno iz eparhije kojoj pripadaju.
(Telegraf.rs)
Video: Zadužbina despota Stefana Lazarevića biser je moravskog stila i centar kulture tadašnje zemlje
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Milan
Da li su popovi Bozije sluge ili biznismeni?!
Podelite komentar
Seka
Da samo što oni zgrću pare na svećenju vodice nekoliko puta godišnje, pa parastosi,pa sahrane....daće. A kukaju za krštenja,a manastir je uglavnom oko nekog malog seoca od 10 kuća,i oni nemaju ni upola prihode kao popovi u selima većim, u našem selu tri popa ima i svaki ima svoj rejon.....voze najnovije automobile i zna im se tarifa.....toliko o popovima....božijim izaslanicima
Podelite komentar