Nastavnici hemije u osnovnim školama u problemu: Nemaju sa čim da izvode eksperimente

Eksperimenti, hemijska magija uživo u laboratorijama, sastavni su deo izučavanja hemije – u planovima i programima nastave i učenja, ali izostaju u školskoj praksi. Nastavnici hemije u osnovnim školama, tvrde, suočeni su s brojnim problemima u realizaciji laboratorijskih vežbi zbog loše opremljenosti školskih laboratorija i kabineta u kojima neretko nema ni vode, a kamoli posuda, instrumenata, supstanci za izvođenje hemijskih eksperimenata.

Tamo gde postoje kakvi-takvi uslovi za eksperimentalni rad, koji podrazumeva i rad sa staklom, plamenom, nagrizajućim materijama, otežava ga preveliki broj đaka, što je izuzetno važno zbog bezbednosti učenika.

Preporučujemo

Hemičari naglašavaju da osnovci na pragu sveta hemije, koju uče samo u sedmom i osmom razredu, tek treba da razviju veštine pravilnog i bezbednog rukovanja laboratorijskim priborom, posuđem i supstancama i skreću pažnju da se laboratorijske vežbe sa studentima viših godina studija hemije, mnogo iskusnijim u eksperimentalnom radu, izvode u grupama koje su manje od odeljenja u osnovnim školama.

- Hemija kao predmet jeste zahtevna, istina nije baš omiljena, ali istovremeno deca su očarana eksperimentima. Najviše potencijala za ljubav prema ovom predmetu i uspešnost đaka hemija može da ima pod uslovom da u sedmi razred dolaze čitalački i numerički funkcionalno pismena deca, da se realizuju eksperimenti, ali mi nemamo opremljene kabinete. Potrebno je da se u osnovnoj školi laboratorijske vežbe izvode po grupama ukoliko su odeljenja brojnija od 25 učenika, tako da u toku vežbi broj đaka u jednoj grupi ne bude veći od 15. To je i ekonomičnije rešenje, jer tada ne bi bilo potrebno laboratorijskog posuđa i opreme za 30 učenika, nego za duplo manje – objasnila je za  Politiku Mirjana Marković, član NPS-a ispred Srpskog hemijskog društva.

Kada je o opremanju osnovnih škola reč, dočarava ona, hemija dođe kao poslednja u sedmom razredu i izuzetno skupa, pa otuda veoma loše opremljene laboratorije u kojima nastavnici nisu u mogućnosti da izvode vežbe i eksperimente koji su zacrtani programom nastave i učenja hemije.

-  Broj laboratorijskih vežbi za sada je deset po razredu, bilo bi lepo da se poveća jer bi one mogle da se postave kao istraživački zadaci gde bi se naši učenici sigurno bolje pripremali za buduće obrazovanje i postizali bolje rezultate na međunarodnim testiranjima kao što su PISA i TIMS. U okviru biomedicinskih nauka hemija ima veliki potencijal da osposobi decu za mnoge međupredmetne kompetencije, ali i životne veštine: da razumeju upravljanje otpadom, upotrebu lekova, štednju resursa, supstance koje zagađuju životnu sredinu... Hemija je uz biologiju, matematiku, informatiku, tehnologiju – nauka budućnosti. Ako smanjujemo zahteve učenicima koji se odnose na nastavu, ne samo hemije nego svih prirodnih nauka, da li je fer da đake stavljamo u situaciju da se takmiče s vršnjacima iz celog sveta gde su uslovi za učenje i rad sigurno bolji? Bez laboratorijskog rada i istraživanja, hemija će i dalje biti omraženi predmet i plašim se da će i u osnovnoj školi početi da gubi fond kao što se to događa naročito u srednjim stručnim školama – zaključuje Markovićeva.

Poboljšanje nastave hemije u osmoletkama, pružanje prilike đacima da zaista ispune planom i programom nastave zacrtane vežbe i eksperimente u školskim laboratorijama u manjim grupama i bezbednim uslovima – suština je inicijative koju je najodgovornijima za obrazovanje uputilo Srpsko hemijsko društvo. U toj inicijativi predloženo je da se izmeni pravilnik kojim se propisuje norma časova neposrednog rada nastavnika sa osnovcima tako da se omogući da se odeljenja dele na grupe za izvođenje laboratorijskih vežbi iz hemije.

Kao manjkavost pravilnika hemičari uviđaju i to što „ne priznaje angažovanje nastavnika za pripremanje laboratorijskih vežbi, koje obuhvata ne samo osmišljavanje eksperimentalnih zadataka i pripremanje radnih mesta za eksperimentalni rad učenika već i proveru svih ogleda koje će učenici izvoditi, ispravnosti supstanci i opreme sa kojom će učenici raditi”.

Zato predlažu „promenu pune norme za nastavnike hemije na 18 časova nedeljno (umesto sadašnjih 20), to jest uvažavanje potrebne pripreme laboratorijskih vežbi od 12 časova nedeljno u strukturi četrdesetočasovne radne nedelje”, kako stoji u inicijativi Srpskog hemijskog društva, koja uživa podršku Nacionalnog prosvetnog saveta, a o kojoj se resorno ministarstvo još nije izjasnilo ni na upit „Politike”.

Položaj nastavnika hemije u osnovnim školama je izuzetno težak, mnogi nemaju pun fond časova i moraju da rade u više škola, napominje Mirjana Marković, član NPS-a ispred Srpskog hemijskog društva.

- U Vojvodini ima primera da jedan nastavnik predaje hemiju i u pet škola da bi ostvario punu normu, a pritom su u obavezi da drže dopunsku i dodatnu nastavu, da pripremaju učenike za polaganje male mature, jer hemija je jedan od izbornih predmeta koje osmaci od ove godine mogu odabrati za treći test na završnom ispitu. Uz to, nastavnici hemije spremaju učenike za takmičenja i učestvuju u organizaciji i realizaciji takmičenja – pojašnjava Markovićeva.

Eksperimentalni rad učenika ima ogroman vaspitno-obrazovni potencijal (razvijanje veštine rešavanja praktičnih problema, pravilnog rukovanja laboratorijskim posuđem i supstancama, razvijanje saradničkih i komunikacijskih sposobnosti) i pruža najveću motivaciju učenicima za učenje, pogotovu kada je sastavni deo istraživačkih zadataka, ističu iz Srpskog hemijskog društva u Inicijativi za poboljšanje nastave hemije u osnovnim školama.

(Telegraf.rs)