Motor nije mogao da upali, ali sam bio uporan. Seo sam bez kacige i jedva ostao živ: Ovo je Slobodanova priča

"Bio sam u komi 18 dana, rekli su mi da nisu verovali da ću preživeti", ovako priču o stravičnom udesu koji je potresao čitavu Srbiju započinje mladić koji se i nakon dve godijne oporavlja i trpi posledice, za malo kobnog događaja. Slobodan Tolović (27) iz Stepojevca je tog 21. aprila 2021. godine pošao da se provoza. Motor nije hteo da upali, ali upornost da ga pokrene se isplatila. Seo je na njega i nije stavio kacigu. Nakon 800 metara započinje borbu za život.

Pre dve godine, snimak saobraćajne nesreće u Stepojevcu osvanuo je na svim portalima i društvenim mrežama. Na snimku se vidi momenat udarca motora u kombi koji se okretao na punoj liniji. Na motoru nalazio se Slobodan Tolović, mladić koji je krenuo da se provoza do obližnje pumpe, ne sluteći da će na 800 metara od svog doma otpočeti borbu za život.

Kako kaže, trenutka nesreće se ne seća, ali zna da je pošao do provoza motor na koji nije seo 20 dana i da motor nije mogao da upali.

- Sećam se da sam bio kod drugara, nešto sam mu pomagao. Nakon toga se više ničega ne sećam, ali mi je otac ispričao da sam došao kući i da sam seo sa njim i komšijom. Rekao mi je da sam hteo da provozam motor, da ga opustim da "odradi" jer ga 20 dana nisam vozio. Motor nije hteo da upali, ali sam ja izašao na put i gurnuo ga i on je upalio. Imao sam u planu da odem do pumpe, koja je udaljena kilometar od moje kuće i nesreća se dogodila nakon 800 metara - priseća se Slobodan.

Slobodan nakon nesreće u komi provodi 18 dana, a konstatovani su prelom leve ruke i dva hematoma na mozgu.

- Polomio sam levu ruku, koja mi je krivo zarasla i imao sam dva hematoma na mozgu. Osim toga ja nemam nijednu ogrebotinu. Posle 36 dana iz Urgentnog prevezli su me u Slankamen. Doktori su mi rekli da nisu verovali da ću preživeti - priča Slobodan.

Snimak nezgode video je u Urgentnom centru, a kako kaže, jedino čega se bojao i ono šta je odmah pitao oca jeste da li je nekoga usmrtio motorom.

- Sećam se dana kada sam video snimak nezgode, to je bio 33. dan u Urgentnom centru. Doktora sam čuo kada je rako "bajker", ja sam pitao "šta bajker" i on mi je tada rekao da sam pao sa motora. Pitao sam ga da li sam ubio nekoga, on je rekao "ne znam, udario si u neki auto ili kombi". Sutradan mi je otac rekao da nisam nikoga ubio i laknulo mi je - kaže Slobodan.

Put oporavka, kako ističe, bio je pretežak, ali želja da ponovo stane na noge je bila veća.

- Sećam se da me je pred izlazak u Urgentnom doktor držao da bi mogao da sedim, ni to nisam mogao. U Slankamenu sam proveo 23 dana, a kako su mi rekli, jer se ja toga ne sećam, pet dana uopšte nisam ništa mogao da jedem, pričam niti da se pomeram. Oni su me hranili više od mesec dana nakon što sam se probudio iz kome. Proveo sam skoro mesec dana u kolicima u Slankamenu. Kada je otac došao po mene i kada sam stigao kući, iz auta sam taj dan izašao pomoću štake i odmah počeo pomoću nje da se krećem - priseća se Slobodan, i dodaje da su mu u tom periodu, od 11 meseci koliko je proveo kući, pomagali drugovi i porodica.

Posledice udesa su prisutne i danas. Ruku će, kako su mu rekli, morati da operiše, a u nastavku rehabilitacije hod bi trebao da napreduje, ali nije poznato koliko.

- Ruka bi trebala da se operiše, a dokle ću stići što se tiče napretka u hodu ne znam. Na desno uho čujem veoma slabo. U bolnicu sam stigao sa 85 kilograma, a izašao sa 65. Imao sam momente kada se ukočim i ne mogu da krenem ili počnu da mi se tresu noge. Sve je to prošlo, i kako je bilo, sada je sjajno - kaže Slobodan.

Slobodanova porodica, otac, majka i sestra, zajedno sa njim proživljavali su ovaj bolan period. Kako kaže, jako su teško podneli tu noć kada su ga videli nakon nezgode i dane koje je proveo u komi kada se nije znalo da li će da preživi.

- Čuo sam da su me videli tu noć i kasnije su me videli dok sam bio u komi. Sestra mi je jako teško to sve ponela, mnogo je bila smršala. Svaki dan su zvali Urgentni centar i mogu da zamislim kako im je bilo kada svaki dan dobijate informaciju na pitanje "Kako je", a oni odgovore "Isto" - prepruičava Slobodan teške dane.

Nakon oporavka Slobodan je zamolio druga da ga provoza na motoru, a osećaj je, kako kaže, bio prelep. Ljubav prema ovom dvotočkašu, kako ističe, nije prestala, ali se svest o opreznijoj vožnji povećala.

- Nisam imao strah kada sam ponovo seo na motor, osećao sam se prelepo. Ja taj motor i danas volim - dodaje Slobodan, ali kako kaže, kada se vrati na taj dan u glavi mu je prva pomisao "super sam prošao".

Kako kaže, veruje da nikada neće moći da bude kao pre nezgode, pa zbog toga i nema želju da ponovo samostalno sedne na motor.

- Ne bih mogao da prolazim ispočetka sve ovo. Stvarno je bilo jako teško - kaže Slobodan.

Kao neko ko je kao motoicklista doživeo nezgodu apeluje na sve mlade koji upravljaju motorima da obavezno stave opremu pre polaska bilo gde, ali i na veliku opreznost svih učesnika u saobraćaju kada stupe na kolovoz.

- Ja sam pomislio u tom trenutku "idem samo do pumpe, to je kilometar od kuće, šta može da bude, ne treba mi kaciga". Ne treba misliti da to vama ne može da se desi. Kad se ovako nešto desi, kasno je za izvini - zaključio je Slobodan.

"Videli smo ga kako leži bez svesti, scena je bila jeziva": Slobodanovi dugovi među prvima dotrčali na lice mesta 

Slobodan je pre nezgode bio sa drugovima, Ivanom Simićem i Nikolom Goronjićem. Pozvali su ga na kafu, ali je rekao da mora da ode do kuće. Nakon deset minuta čuli su da Slobodan učestvovao u udesu.

- Bio je kod nas neposerdno pre negode. Mi smo spremali tehnički pregled za jedan motor. Svratio je, pitali smo ga hoće li da popijemo kafu, on je rekao da mora do kuće i da će kasnije doći. Posle deset minuta supruga mi je rekla da je Sloba imao udes i otišli smo na lice mesta - priča Ivan.

Kako dodaje, tada su Nikola i on otišli na lice mesta i zatekli veliku gužvu i Slobodana kako leži.

- Izgledao je baš loše. Kada smo se uputili tamo mislili smo da ćemo ga videti kako sedi, ali kad smo ga videli ležao je bez svesti. Scena je bila jeziva - priča Nikola.

Kako objašnjavaju Nikola i Ivan, protokom vremena Slobodanovo stanje je bilo sve gore.

- U početku smo mislili, biće to sve u redu za par dana, ali nije bilo tako. Čak ni informacije nismo mogli da dobijemo, samo uža porodica - pričaju Ivan i Nikola.

Kako obojica voze motor, ističu, svedoci su da su neki drugovi i živote gubili na ovom dvotočkašu. Dodaju da se sa ovakvim situacijama svest o riziku povećava i da operznost raste.

- Dosta je bilo ovakvih situacija, ima i drugara koji su izgubili i život na motoru. Naravno, svest se povećava sa ovakvim situacijama i svake godine smo sve oprezniji u vožnji. Što si iskusniji malo i puštaš gas i razmišljaš - ističu Ivan i Nikola.

- Ja konkretno uvek nosim opremu i ne idem nigde bez nje. U ovom slučaju Slobodan bi bolje preošao da je imao kacigu - kaže Ivan.

Slobodanovi drugovi naglašavaju da ovo svakome može da se desi i da se ljudi ne mogu voditi suprotnim stavom - "meni ovo ne može da se desi".

- To je priča kada se vozi u lokalu, onda "samo da skočim po ovo, ne može tu da se desi" i to je ta situacija gde je on išao 60 - 70 kilometara na sat i prvo glavom udario pa onda telom - priča Ivan.

Kako ističe, kada ga je Slobodan zamolio da ga provoza na motoru nije odmah pristao, ali je na kraju popustio.

- Bilo je natezanja jedan period, ali sam na kraju pristao. Provozao sam ga tu po lokalu, naravno stavio je i kacigu i sve. Bio je srećan kao malo dete - priča Ivan.

Kako ističu, na motoru se ne uživa samo ako se razvije velika brzina, baš naprotiv.

- Mi više volimo da sednemo i odemo na neki dalji put i da uživamo u vožnji. Uopšte nije bitna velika brzina, to je valjda dok si mlađi pa te to malo povlači, ali kako si iskusniji i kada se dešavaju ovakve stvari povećava se svest prema tome da velika brzina nije bitna za uživanje na motociklu - zaključili su Ivan i Nikola.

(Telegraf.rs)