"Kad se pojavi otok, kasno je": U Srbiji 800.000 obolelih od kardio-renalnog sindroma

Od kardio-renalnog sindroma, koji je oboljenje srca i bubrega, u Srbiji boluje oko 800.000 ljudi, podaci su saopšteni na danas održanoj konferenciji u Beogradu. U pitanju je zbirni podatak, koji objedinjuje pacijente sa bubrežnom slabošću, koji obuhvataju oko deset posto naše populacije, i pacijente sa srčanom slabošću, kojih je oko dva posto. Broj obolelih je nezvaničan i okviran jer, poručuju iz Ministarstva zdavlja, u zemlji nema registra bolesti.

"Na svu sreću postoje registri za mnogo oboljenja u Srbiji, ali za bubrežnu insuficijenciju ne postoji", rekla je predstavnica Ministarstva zdravlja dr Jelena Janković, navodeći da je formiranje tog registra na agendi ministarstva.

Kako stručnjaci iz oblasti kardio-vaskularne hirurgije i nefrologije ističu, reč je o sindromu koji pogađa najpre stare, sa povišenim pritiskom, oštećenim krvnim sudovima, a u riziku su dijabetičari, gojazne osobe i pušači.

"Mi smo najstarija, najdijabetesnija, najpušačkija i najgojaznija nacija", rekao je prof. dr Igor Mitić, nefrolog sa Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine, komentarišući temu i pre početka zvaničnog obraćanja učesnika konferencije.

U vezi sa bubrežnom slabošću istakao je da je jedna od najčešćih nezaraznih bolesti u Srbiji, te da je jedan od osnovnih problema taj što se kasno prepoznaje.

"Kada već postoji malaksalost ili otok, onda je već kasno", kazao je dodajući da je srčana slabost povezana sa bubrežnom, te da ih je nemoguće odvojeno lečiti.

Na sugestoje da su otok nakon buđenja, zadržavanje vode zbog soli i slično, simptomi koje mnogi prepoznaju, odgovara da je kardio-renalni sindrom svojstven pre svega starijoj populaciji.

"To je ogroman medicinski, socijalni i finansijski pritisak na društvo", kazao je navodeći da je broj hospitalizacija "strahovito veliki", te da se pravovremenom, a zapravo preventivnom dijagnostikom, na redovnim lekarskim pregledima, prave značajne uštede u pogledu lečenja.

U vezi sa multidisciplinarnim pristupom, te dobroj saradnji kardiologa u Srbiji sa lekarima druge specijalnosti, govorio je i prof. dr Arsen Ristić , kardiolog u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije.

"Veza između srčane slabosti i bubrežnih bolesnika je dugo poznata", kazao je uz napomenu da se stvara začarani krug u kome se lečenje otežava zbog propadanja bubrega, te da mnogi od lekova dokazanih u lečenju srčane slabosti više ne mogu biti korišćeni.

Podsetio je na podatak da se godišnje gubi grad veličine Zaječara, te da bi 30 odsto od tih 50.000 ljudi moglo biti spaseno uz pomoć dobre dijagnostike.

Ujedno, jedan od benefita toga jesu odlaganje dijalize ili transplantacije, što je iz svog ugla mogla da posvedoči u ime pacijenata i Ivana Jović, sa dve godine i tri meseca "staža" na dijalizi.

"Svaki drugi dan ste u bolnici, vreme vam je ograničeno", rekla je.

O nedovoljno posvećenoj pažnji ovom zdravstvenom problemu govorila je direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje prof. dr Sanja Radojević Škodrić.

Iz ugla nefropatologa navela je da je uzrok bubrežne insuficijencije sličan retkim bolestima.

"Ima oboljenja za koje ne postoji pravi lek, već su pacijenti osuđeni na dijalizu; ima slučajeva gde ne pomaže transplantacija, npr. kod pacijenata sa dijabetesom, a ima i gomila nefritisa, zapaljenja bubega, koji vode u bubrežnu slabost, a koji se često ponavljaju čak i u transplantiranom bubregu", objasnila je na koji se način lečenje zapravo otežava.

Proširenje pozitivne liste lekova komentarisao je direktor Balkan Klastera kompanije Astra Zeneca Dejan Lakovski.

"Proširenje pozitivne liste interpretirao bih i na ovaj način: lista je proširena lekovima za dijabet. To je terapija za pacijente sa dijabetesom, ali je prevencija za pacijente da ne razviju druge komplikacije kao što je srčana slabost ili hronična bubrežna slabost", kazao je Lakovski dodajući da je cilj da se svi objedine oko toga što je najbolje za pacijenta.

(Telegraf.rs)