Da li se treba opet vakcinisati protiv korone: Čuveni virusolog Ana Banko detaljno objasnila

Korona nije prošlost, što se vidi iz broja registrovanih slučajeva dnevno, ali zdrava, imunokompetentna populacija, koja je prethodno vakcinisana, nije grupa kojoj se trenutno preporučuje dalja imunizacija, poručila je profesor virusolog Ana Banko. Ona je u intervjuu za Politiku podsetila da se u Srbiji proteklih dana dnevno registruje i više od 900 slučajeva korone.

"Postoje grupe onih kojima zdravstveno stanje onemogućava adekvatnu borbu protiv bilo koje infekcije, pa i SARS-KoV-2, i kojima se vakcina preporučuje u cilju izbegavanja teške kliiničke slike, smrtnog ishoda i komplikovanja primarne bolest", rekla je ona.

Preporučujemo

Dodala je da je globalno napuštena inicijalna ideja o mogućnosti potpunog zaustavljanja transmisije virusa.

"Ona je zapravo u ovom trenutku i nemoguća. Trenutan evolutivni oblik virusa još omogućava dostupnim vidovima imunizacije da efikasno spreče tešku kliničku sliku i smrtni ishod", rekla je Banko.

Objasnila je da se vakcinacija preporučuje starijoj populaciji, ljudima sa pridruženim oboljenjima, svim pacijentima sa primarnim ili stečenim imounosuprimiranim stanjima.

"Kako vakcina više nema ulogu u sprečavanju tansmisije, već teških komplikacija i smrtnog ishoda, ovim pacijentima ona zaista može pružiti značajan benefit zdravlju", rekla je ona.

O zaštiti koju pruža bivalentna vakcina Banko kaže da nema kontraindikacija, te da je uslov za njeno primanje prethodno dobijena monovalentna vakcina. Dodaje da je bivalentna predviđena samo kao buster za prethodno vakcinisanu populaciju.

"Zaštita traje slično onoj nakon prethodno primenjenjih doza, a u zavisnosti je i od dalje evolucije i izmene virusa. Tri do šest meseci je minimum trajanja zaštite", kaže ona. Navodi da je za cirkulišuću omikron varijantu najefikasniji takozvani hibridni imunitet, koji podrazumeva tri doze vakcine i preležanu omikron infekciju.

"Verujemo da je masovna prokuženost stanovništva globalno jedna od razloga trenutne evolucije virusa u pravcu formi manje opasnih po zdravlje", poručila je Banko. Upitana da li je vakcina odgovorna za pokretanje nekih autoimunih bolesti odgovorila je da na osnovu retko registrovanih pojava autoimunih procesa posle vakcinacije još ne mogu sa sigurnošću da se donesu definitivni zaključci.

"Zato se sprovode istraživanja mogućih mehanizama kojima se razvoj autoimunih procesa može objasniti i povezati sa vakcinacijom", rekla je Banko.

(Telegraf.rs)