Zloglasni Gering je čak tri puta posetio Beograd: Tokom rata s Oplenca je ukrao ikonu koju je ranije zagledao

Skoro da ne znamo da je drugi čovek Trećeg Rajha i jedan od najbližih Hitlerovih saradnika zloglasni Herman Gering čak tri puta dolazio u Beograd tridesetih godina prošlog veka. Kada je lično dolazio glumio je prijatelja srpskog naroda i Kraljevine Jugoslavije da bi četvrti put, 6, 7, 11. i 12. aprila 1941. godine poslao 234 bombardera i 120 lovaca kojima je komandovao da unište Beograd i ubiju hiljade ljudi.

Gering je prvi put došao u Beograd u maju 1934. Nacisti su tek osvojili vlast koju je trebalo učvrstiti, pa je nemački kancelar Hitler bio zauzet obračunom sa levičarima i Jevrejima u svojoj zemlji. Zato su Gering i njegovi drugi saradnici imali zadatak da druge evropske narode obaveste da im od nacista ne preti opasnost. To se odnosilo i na Srbe, stare nemačke neprijatelje iz Prvog svetskog rata, koje u Berlinu nisu voleli, ali su ih poštovali kao dostojne ratne neprijatelje čiji je proboj Solunskog fronta doveo do kapitulacije Bugarske i raspada Austrougarske, a samim tim i do kapitulacije Nemačke. Međutim, kada je Gering sleteo na zemunski aerodrom bilo je jasno kakvu će politiku da zastupa. Došao je u lično pilotirajući crveno obojenim avionom "Manfred fon Rihthofen".

Preporučujemo

Svi su u Beogradu znali da je Rihthofen bio najpoznatiji nemački ratni pilot u Velikom ratu koji je bio završen 16 godina ranije na koji su sećanja bila sveža. Geringa su u Beogradu gde je sleteo na proputovanju preko Dalmacije ka Atini dočekali, uz nemačkog ambasadora Viktora fon Herena, pukovnik Bora Mirković iz Vazduhoplovne komande, potpukovnik Miodrag Tomić, komandant vazduhoplovne brigade, major Zdenko Gorjup i potpukovnik Nikola Obiljen, komandant Šestog lovačkog puka. Njihove sudbine će se sedam godina kasnije ukrstiti.

Mirković će u martu 1941. godine, ko zna za čiji račun, organizovati vojni puč i svrgnuti kneza Pavla, što će biti povod za napad Trećeg Rajha na Jugoslaviju i njeno uništenje. Obiljen će u aprilu 1941. godine na nebu nad Beogradom zajedno sa drugovima iz Šestog lovačkog puka pružiti žestok otpor nadmoćnijoj sili koju je na našu zemlju upravo poslao Gering koga je dočekao.

Gering je 17. maja 1934. godine posetio nemačko ratno groblje na Košutnjaku i položio venac na kome je pisalo: "Ratnim drugovima, vazduhoplovni ministar Rajha Herman Gering". Gering je imao status nemačkog vazduhoplovnog asa iz Prvog svetskog rata sa 18 zvanično potvrđenih vazdušnih pobeda. On je bogato koristio tu svoju slavu da stekne popularnost među nacistima i vojskom. Zato nije propustio priliku da poginule nemačke vojnike koji su sahranjeni na Košutnjaku nazove svojim ratnim drugovima.

Pet meseci kasnije, 17. oktobra 1934. godine, Gering je došao ponovo, sada kao izaslanik vođe Trećeg rajha na sahranu kralja Aleksandra Karađorđevića, ubijenog u Marselju osam dana ranije od strane ustaških i bugarskih VMRO zlikovaca čije će organizacije postati verni saveznici nacista sa kojima će sprovesti krvavi pir u svim krajevima Kraljevine Jugoslavije gde su živeli Srbi, Jevreji, Romi. Dan kasnije, Gering je na Oplencu, na kraljev grob, položio venac na kome je pisalo: "Našem velikom neprijatelju – Treći rajh".

Poruka nije privukla mnogo pažnje u zemlji koja je žalila ubijenog kralja. Za one koji bolje razumeju politiku poruka sa venca značila je da su za naciste Srbi i dalje neprijatelji. Niko, međutim, nije primetio da je Hitlerovom izaslaniku nešto drugo privuklo pažnju. Ostao je dugo zagledan u "Tajnu večeru", kraljevu ikonu od sedefa.

Treći Geringov boravak, o kojem se ponajmanje pisalo svih ovih godina, bio je najpompezniji. Početkom juna 1935. godine sada već maršal Herman Gering i vrhovni komandant nemačkog ratnog vazduhoplovstva Luftvafe sleteo je na zemunski aerodrom u pratnji tri nemačka vojna aviona. Pre toga je sedam dana obilazio jugoslovensko primorje. Sa njim je bio i njegov prijatelj inženjer Franc Nojhauzen, direktor Nemačkog saobraćajnog biroa i poverenik Hitlerove nacističke partije za Jugoslaviju. Nojhauzen će dočekati napad na Jugoslaviju kao nemački generalni konzul u činu general-majora Luftvafe. Tokom okupacije, od 1941. do 1944. bio je privredni upravnik okupirane Srbije, a od 1943. i šef nemačke Vojne uprave u našoj zemlji.

Geringa je primio predsednik jugoslovenske vlade i ministar inostranih poslova Bogoljub Jevtić sa kojim je razgovarao punih sat vremena. Potom je nemačkog maršala u Ministarstvu vojske i mornarice dočekao kraljev ađutant i ministar vojni armijski general Petar Živković da bi na kraju razgovarao sa knezom namesnikom Pavlom Karađorđevićem. Posle audijencije na koju je Hilterov saradnik stigao u svečanoj beloj uniformi, knez Pavle je odlikovao Hermana Geringa ordenom Belog orla prvog stepena.

Zanimljivo je da zvaničnih saopštenja sa sastanka nije bilo jer je poseta bila "privatna". Gering nije otišao na Oplenac da oda počast ubijenom jugoslovenskom kralju ali je poslao tamo državnog podsekretara iz svog ministarstva Milha, ličnog ađutanta majora Konrata i sekretara ambasade Vitara. Izgleda da su osim počasti kralju došli da vide ikonu koja je Geringu privukla pažnju na kraljevoj sahrani. Politika je objavila tekst u kojem je navedeno da su na grob kralja Ujedinitelja stavili lovorov venac sa "svilenom trobojkom nemačkih državnih i nacionalsocijalističkih boja, na kojoj se nalazi i Hitlerov kukasti krst" i da su ostali "u nemoj tišini kraj groba Kralja Mučenika pet minuta, a zatim su pažljivo razgledali mozaički zadužbinski hram, diveći se njegovoj unutrašnjosti i spoljnoj lepoti".

Gering nas je četvrti put "posetio" u aprilu 1941. godine. Ovaj put ne lično već njegovi avioni koji su na naš grad izbacili tone smrtonosnih bombi pod komandom generala Aleksandra fon Lera, po majci pravoslavca, koji je odrastao u Pančevu. Već 3. maja, po okupaciji i raspadu Jugoslavije, poslao je svog prijatelja Nojhauzena poslao na Oplenac kako bi uzeo ikonu "Tajna večera". Gering je ikonu držao u svojoj vili do 1943. godine kada je zajedno sa ostalim širom Evrope ukradenim dragocenostima sklonjena u rudnike soli koji su prethodno adaptirani u depoe. Posle kraha Trećeg Rajha ikona je pronađena i vraćena na Oplenac gde se nalazi i danas.

Gering nije imao priliku da posle rata poseti Beograd kako bi mu se sudilo za bombardovanje grada, razaranje i ubistva. Mnogo je zla počinio širom Evrope, pa je završio na glavnom suđenju nacistima u Ninbergu. U Beograd je došao, ponovo kao njegov izaslanik, general Ler kome je suđeno u zgradi današnje Kinoteke na srpskom jeziku koji je odlično govorio. Osuđen je na smrt kao i njegov šef Gering koji se ubio u ninberškom zatvoru. Nestali su kao što je propao i nacistički san o hiljadugodišnjem Rajhu i arijevskoj dominaciji.

(Telegraf.rs)