Dabrovi u Mačvi naneli milionsku štetu na usevima: Meštani očajni, a mogu platiti kaznu i do 2 miliona dinara

Oko 15 ari pod jagodama i pola vagona kukuruza, za sada je šteta koju je imao jedan domaćin iz Mačve, ali ona nije učinjena usled poplave zbog padavina ili čak zbog pucanja vodovodne cevi, kako se u prvi mah pomislilo, već o posledici "rada" bar jedne iz mnoštva porodice dabrova izašlih sa područja rezervata "Bara Zasavica"!

Nezvani gosti, kako pričaju meštani sela širom severne Mačve, redovno prave štetu u mačvanskom području, ali i uz Drinu, a sve je počelo kada je u području rezervata "Bara Zasavica" pre više od deset godina planski naseljeno 35 dabrova. Porodica koja se naselila u delu toka Drine, u ataru Crne Bare, već par meseci seče stable i pravi brane u jednom rukavcu, odakle se voda izliva u obližnje njive, prenosi Sremskomitrovački portal.

Preporučujemo

- Najpre se voda pojavila u mom zasadu jagoda i to u periodu suše. Dolazili su i radnici iz komunalnog preduzeća, jer smo mislili da je pukla vodovodna cev. Međutim, obilazeći parcele otkrili smo da je kanal pun vode što nam je bilo čudno i tek kada smo našli branu od granja, šaše, kukuruza i palija koja je “umetnički” zamazana blatom, zaključili smo da su u pitanju dabrovi koje je, međutim, teško videti i locirati - priča meštanin Vladan Aleksić.

Aleksić kaže da zbog "dabrovske rabote" on i njegove komšije još uvek ne mogu da obrađuju svoje njive. Upozorava da je ugroženo blizu tri hektara oranica, koje su ispresecane vodom, te da je bilo dana kada „ni u čizmama nismo mogli da uđemo u njive“.

- Imam pod jagodama 50 ari, od čega je 15 ari već pod vodom i jagoda se osušila. Na toj površini ja sam brao po dve- tri tone, ali sad ću izgubiti barem trećinu. Komšije su izgubile sigurno pola vagona kukuruza - navodi on.

Najgore je što, kako kaže, ne mogu da vide dabrove koji su napravili tri brane, obaraju okolno drveće, a na udaru ove zaštićene vrste našao se i obližnji zasad lešnika. Pored toga, upozorava Aleksić, iskopali su i podvodne kanale na dubini od pet metara ispod zemlje koji su teško uočljivi i predstavljaju opasnost za traktoriste prilikom radova na njivama.

- Čudo je šta su sve napravili! Nadao sam se da kada nadođe voda u glavnoj reci da će otići, ali njima ova voda odgovara pošto je čista izvorska. Prinuđeni smo da im brane povremeno malo raskopamo kako bi smanjili nivo vode, ali oni su uporni i maltene preko noći dograde ono što uklonimo. Da bi se trajno uklonile trebaju mašine, ali pošto su njive i sada pod vodom - jada se Vladan.

Zbog dabrova ugroženi meštani ovog podrinskog sela obratili su se nadležnim inspekcijama, a iz lokalne samouprave su dobili obećanje da će nadležni u dogovoru sa Društvima za zaštitu životinja i Upravom za veterinu naći način da im omoguće ulazak u njive da saniraju štetu, a da pri tome dabrovi ne budu ugroženi.

Inače, dabrovi spadaju u strogo zaštićenu vrstu i Zakonom o zaštiti prirode predviđene su kazne od 500.000 do dva miliona dinara za one koji ugroze zaštićenu vrstu. Zbog štete koje su, u nekadašnje vreme, činili, bili su u potpunosti uništeni, ali zahvaljujući Slobodanu Simiću, upravniku rezervata Bara Zasavica, ponovo su uvezeni u Srbiju pre nekoliko decenija.

I dok seljacima dabrovi prave milionske štete uništavajući im imanja od kojih žive, Simić bezbrižno muze lokalne i republičke budžete uzgred prodajući basnoslovno skupe proizvode od magarećeg mleka.

(Telegraf.rs)