Miloš je doneo ponos Užicu i jednoj novinarki: Paraolimpijca prepoznali tek kad mu je oko vrata zasijalo zlato

"Dok sam trenirao sam, niko me nije video", poručuje paraolimpijac Miloš Zarić, ponos Užica. Ovaj čovek postao je osoba sa invaliditetom nakon saobraćajne nezgode, ali ga težak i trnovit put ka uspehu nije demoralisao. Naprotiv, Miloš je odlučio da deo svoje energije ulije i u druge i pokaže im da mogu da dišu punim plućima i onda kada je najteže. Ove godine, priča o Zariću učinila je ponosnom i novinarku lokalne "TV5", Janu Nikolić, koja je uspela verodostojno, u samo 20 minuta da predstavi njegov život i za to je nagrađena "Cvetom jednakosti" koji dodeljuje Udruženje distrofičara Zlatiborskog okruga već 10. godinu zaredom na manifestaciji "Kikini dani". Time se prva upisala na listu novinara sa lokala koji su ovo priznanje držali u svojim rukama.

Miloš Zarić je ime i prezime koje je već dobro poznato celoj Srbiji. Osvajač je brojnih svetskih medalja. I dok svi spominju uspehe, retko ko je upoznat sa trnovitim putem koji je ovaj čovek prešao. Nakon teške saobraćajne nezgode 2007. godine Miloš je sa samo 20 godina postao osoba sa invaliditetom. Pre ovog nemilog događaja trenirao je fudbal sa vršnjacima, a onda mu se život promenio iz korena. Shvatio je da će ostatak života provesti u kolicima. Velika želja bila je jača od svake prepreke. Ona ga je i odvela u drugom smeru, te je zamenio fudbal za atletiku. Stići do vrha bez podrške za nekoga bi bilo nemoguće, ali Miloš je primer da snovi ipak mogu da se ostvare.

- Moja karijera je tekla polako i naporno, ali čovek treba da bude istrajan i ne razmišlja negativno, jer se onda tako i dešava. 2009. godine sam počeo da treniram atletiku, prve medalje zapažene su na Evropskom prvenstvu 2010. godine u Holandiji, posle toga sam malo stagnirao jer sam radio sam, bez trenera. Napredovao sam svake godine, bez obzira na to. Bilo mi je teško jer sam u svemu bio sam, nisam imao podršku ni trenera, bilo kakvu drugu pomoć, opremu... 2014. godine  sam rešio da odem za Beograd jer nisu hteli da me vode na takmičenje jer sam bio "provincijalac", a imao sam rezultat. Čim sam otišao tamo, već prve godine sam osvojio srebrnu medalju i oborio rekord evropskih šampionata. Posle toga 2014. godine sam se vratio u Užice i osnovao Atletski klub "Pora". Godinu kasnije, osvajam dva srebra u Dohi na Svetskom prvenstvu. Bio sam malo diskriminisan od strane organizatora, pa sam se vratio 2016. i tu sam postao prvak Evrope - objašnjava Miloš u nagrađenoj emisiji.

Pre pet godina Zarić je učestvovao na Zimskim olimpijskim igrama i to ga je dovelo na mesto prvog i jedinog srpskog sportiste koji je učestvovao i na Letnjim i na Zimskim olimpijskim igrama. Kasnije, ukidaju mu i koplje, a razlog za to nije poznat. Povređuje i ruku, te prestaje da se bavi sportom aktivno, ali postaje trener i, kako navodi,  prošle godine prvi put osvaja medalju sa takmičarkom koju je obučavao.

- Trenirao sam čak i u šumi jer mi stadion nije bio dostupan. Tu sam napravio svoj rekord od 28 metara. Kada su počele evropske i svetske medalje dobio sam podršku, ali bez rezultata nema pomoći. Dok sam trenirao sam niko me nije video. Motivacija je da pomognemo i sebi i drugima duševno i psihički. Pozivam sve osobe sa invaliditetom da nam se pridruže i izađu napolje. Dosta ljudi me zove da učestvuje u sportu i mislim da nam je svima to potrebno - zaključuje paraolimpijac.

Ipak, Miloš tvrdi da mu najdraža medalja kada nekoga od osoba sa invaliditetom uvede u sport, izvede iz kuće, dokaže da je uspeh moguć i pokaže mu lepotu života. On je svojim delima dokazao

da je izabrao pravi put.

"Za Miloševe medalje su svi znali, ali ne i za borbu"

Novinarka "TV5" iz Užica, Jana Nikolić ponosna je što je prva osoba sa lokala koja je ponela priznanje "Cvet jednakosti", ali i što je baš ona ta koja je doprinela da se Miloševa priča čuje iz malo drugačijeg ugla. Kako kaže za Telegraf.rs, plašila se da sa svojih 25 godina možda neće razumeti svakodnevne izazove i probleme sa kojima se susreću osobe sa invaliditetom, ipak, zadatak je ispunila na nivou.

- Ova nagrada mi mnogo znači kao podstrek da nastavim da se trudim i radim, a pogotovo jer je prva u mojoj karijeri koja i nije tako dugačka. Posebno mi je drago što je došla iz oblasti o kojoj se malo priča i zna. Novinarke koje rade u Užicu su već dobijale ovu nagradu, međutim nikada je nije dobio neko ko dolazi sa lokalnog medija. Ovo je prvi put da priznanje ponese regionalna televizija iz Zlatiborskog okruga. Ta činjenica mi još više pruža vetar u leđa i pokazuje da bez lokalnih medija ni ostali ne bi mogli da uspeju - objašnjava ona.

Miloševa priča, navodi novinarka, pomalo podseća na probleme sa kojima se suočava dosta ljudi - kroz život se borio sam sve dok nije zasijalo zlato, a onda, podrška je došla sa svih strana.

- U suštini ovo nije jedina priča koju sam uradila o osobama sa invaliditetom, a Miloš je dobro poznato ime u srpskom sportu, ali htela sam da prikažem neku drugu stranu njegove ličnosti. Miloš je ostavio pečat jer je njegov najveći motiv zapravo podrška drugim osobama sa invaliditetom kojima svojim stavom i energijom omogućava da svet vide u bojama - objašnjava Jana.

Nada se da je ovo samo prva nagrada u nizu i da je čeka duga karijera u kojoj će svojim radom uspeti da doprinese da se čuje glas onih kojima se nažalost ne pruža dovoljno prostora.

(Telegraf.rs)