Ministarka najavila smenu generacija u zdravstvu: Unutrašnjost vapi za kadrom, traži da opštine odigraju ulogu

Prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje posao čeka više od 1.500 lekara i više od 4.000 medicinskih sestara. Istovremeno, u mnogim zdravstvenim ustanovama uskoro će doći do smene generacija, jer su mnogi lekari pred penzijom.

"Završila sam pre godinu dana, volela bih da radi fizikalnu medicinu i rehabilitacxiju, za početak u Nišu, a možda i Novi Sad kasnije", kaže Sara Dimitrijević.

Preporučujemo

Beograd je najpoželjnije mesto za lekare.

"Nadam se zaposlenju ovde u Beogradu, ako ne uspem ovde, vratiću se u rodni kraj, Loznicu. Voleo bih prvenstveno da se bavim kardiologijom, ali su prihvatljive i fizikalna medicina kao i neurologija", ističe Đorđe Budimirović, piše RTS.

Da ima lekara koji ne razmišljaju da napuste zemlju potvrđuje Bojan Todorović.

"Volontiram, voleo bih da radim na Dedinju na kardilologiji. Nikada me to nije zanimala ideja odlaska iz zemlje, hteo sam ovde da pomažem svom narodu. Znam da građani najviše boluju od srca i spreman sam da pomognem", rekao je Bojan Todorović.

Ministarka zdravlja najavila je veliku smenu generacija u zdravstvu.

"U narednih 20-ak dana očekuje se da rešenje o zaposlenju dobiju najbolji svršeni studenti medicine, sa prosekom 10 ili malo ispod deset, ali i najbolji učenici srednjih medicinskih škola. Ali, zdravstveni sistem uskoro očekuje velika smena generacija. Evo recimo Užice, gde će 96 lekara odlazi u penziju, pokriva i Novu Varoš, Sjenicu, Arilje. Trenutno imaju 60 i nešto prekobrojnih, mimo plana, to mislim da su ljudi koji su tokom kovida zaposleni. Imate Bor Zaječar, tu nam fali preko 20 lekara, oni sutra mogu da dobiju posao. Problem je kako ih privoleti da idu u unutrašnjost, lokalna samouprava mora da odigra veliku ulogu", smatra Danica Grujičić.

Iako ministarka ne može da obeća da će svi dobiti posao sutra, veruje da može da pomogne.

"Hajde da vidimo šta bi bili uslovi da ta deca ostanu ovde, da odu u male sredine, i možda zasnuju porodice, eto to je cilj", ističe Grujičićeva..

Nedavno je odobren i određen broj volonterskih specijalizacija, za deficitarna zanimanja - patologiju, radiologiju, urgentnu i opštu medicinu, za anesteziju sa reanimacijom. Sledeći krug je u oktobru.

Očekuje se i racionalizacija mreže zdravstvenih ustanova. Da najveću zdravstvenu negu, do 80 odsto neohodnih usluga, građani dobijaju u domovima zdravlja, zatim u bolnicama, a da najteži i najkomplikovaniji pacijenti budu lečeni u tercijarnim ustanovama bez mnogo čekanja.

(Telegraf.rs)