Nisu utvrđeni propusti u lečenju trudnice i porodilje, nadzor se nastavlja: Kako se otkrivaju lekarske greške?

Pomoćnik ministra zdravlja Goran Stamenković kaže za RTS da u nedavnim slučajevima smrti trudnice u Užicu i porodilje u Aranđelovcu nisu utvrđeni propusti u lečenju, ali da inspekcija nastavlja dalji nadzor, koji će dati konačnu odluku. Stručnjaci objašnjavaju zašto procedura utvrđivanja eventualne lekarske greške dugo traje, iako javnost očekuje da se odmah posle obdukcije utvrdi da li je došlo do propusta.

Nema onog koga nisu zgrozile vesti o preminuloj trudnici iz Užica i porodilji iz Aranđelovca. Jednoj je preminula beba u stomaku, a druga je umrla od sepse nekoliko dana posle porođaja. Vanredni inspekciji nadzor upućen je i zbog smrti doktorke iz Lebana, koja je preminula u zdravstvenom centru u Leskovcu, nakon što joj je otekao zub.

Preporučujemo

Što se tiče razlike između privatnog i državnog sektora, navodi da više prijava dobijaju za državni, ali da u privatnom nailaze na veći broj nepravilnosti.

"Privatni sektor ima svoj način rada, koji ukazuje da posle određenog perioda osnivači zaborave na neke svoje obaveze", kaže Stamenković i dodaje da državni sektor jednu opomenu dobro i brzo zapamti.

Najčešće greške kod privatnika, navodi, jesu da nakon registracije poliklinike već posle godinu dana mnogi zdravstveni radnici nisu stalno prisutni u ordinacijama, da imaju neke svoje dežurne zdravstvene radnike, saradnike… Međutim, napominje da ima i vrlo ozbiljnih subjekata u privatnoj svojini, koji zaista poštuju radno vreme i organizaciju rada.

"U državnom sektoru su najčešće greške neljubaznost zdravstvenih radnika, najčešće prijave imamo vezano za vođenje dokumentacije, ne overi se svaki dokument, ne potpiše se na pravi način. Ono što pacijenti najviše zameraju, to je neetički odnos ponekad u državnom sektoru", navodi Stamenković.

Da li su ove priče mogle da imaju drugačiji kraj i da li su lekari mogli da predvide ovakve ishode, pitaju se mnogi.

Pomoćnik ministra zdravlja Goran Stamenković kaže za RTS da nisu utvrđeni nedostaci u vođenju medicinske dokumentacije, i da su komisije koje su formirale same ustanove pokazale u svojim izveštajima da ne vide propuste u lečenju preminulih pacijenata.

"Međutim, zdravstvena inspekcija nastavlja dalje i sada podnosi predloge koji će se okončati donošenjem rešenja ministarke zdravlja za formiranje posebne komisije eksperata, koji će naravno otići u spoljnu proveru kvaliteta i to je takozvani spoljni stručni nadzor, koji će dati konačnu odluku. Nevezano za to, i obdukcijski postupci koji se rade u svim slučajevima kada neko premine u zdravstvenoj ustanovi treba da daju određene odgovor,e i tu je struka na potezu. Na osnovu svih tih izveštaja koje dobijemo kasnije zdravstveni inspektori će preduzeti zakonom propisana mere", objašnjava Stamenković.

Upitan koliko će to da traje, kaže da najkasnije za 30 dana komisija treba da izvrši nadzor, izađe na teren, sačini izveštaj i dostavi ga Ministarstvu.

Navodi da, u odnosu na broj izvršenih nadzora, nema učestalog dokazivanja lekarske greške, ali da one postoje.

Od obdukcije do suda, utvrđivanje nesavesnog lečenja traje godinama

Metalni obdukcioni sto, zeleni mantili, instrumenti za seciranje. Posle toga, mikroskopske i toksikološke analize. Obično tim redosledom zaposleni u Institutu za sudsku medicinu istražuju zbog čega je pacijent preminuo. Od početka godine, u nekoliko slučajeva su istraživali da li je u pitanju bila lekarska greška.

"Uzmimo primer da je žena umrla nakon porođaja. Dakle, mi ćemo utvrditi šta je uzrok smrti, da li je imala oboljenja, a onda će se uz pomoć ginekologa, anesteziologa i drugih specijalista analizirati tok porođaja, postupak trudnoće, da se vidi da li su bili neki propusti i ako jesu, da li je to zaista uticalo na krajnji ishod", objašnjava dr Đorđe Alempijević, upravnik Instituta za sudsku medicinu "Milovan Milovanović".

Ipak, sama obdukcija ne odgovara na pitanje da li je lekar pogrešio, već utvrđuje uzrok smrti, a veštaci kasnije, na osnovu toga, odlučuju da li je taj uzrok greška lekara ili ne.

"Javnost očekuje da se odmah posle obdukcije isti sat, isti dan utvrdi da li je došlo do greške ili ne, to međutim nije slučaj", dodaje Alempijević.

Posle obdukcije sastavlja se zapisnik u kojem se navodi uzrok smrti, šta je sve urađeno i šalje se onome ko je obdukciju zahtevao. To može da bude porodica, što je u praksi retko.

Češće je to zdravstvena ustanova, na primer, ukoliko je pacijent preminuo u toku operacije, ili tužilaštvo.

U prethodne dve godine u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu podneto je sedam krivičnih prijava za nesavesno lečenje pacijenta, dok od početka ove, još nema prijava.

Kada tužilaštvo pokrene postupak za veštačenje obdukcionog zapisnika, sastavlja se obično medicinski odbor, koji čine ljudi sa Medicinskog fakulteta i iz ustanove gde se pacijent nije lečio, kako bi se izbegla pristrasnost.

"Saslušavaju se lekari, ispituju se svedoci i prikuplja se medicinska dokumentacija pacijenta. Ono što dobija medicinski odbor tokom veštačenja jeste obdukcioni zapisnik, medicinski karton, odbranu okrivljenih i izjave svedoka, nakon čega daju nalaz tužilaštvu", navodi zamenik tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Vanja Ćulibrk.

Potom se nalaz daje strankama u postupku i nakon njihovih primedaba tužilaštvo odlučuje da li će podići optužnicu protiv lekara ili obustaviti sve.

Ovakvi krivični postupci su složeni i u najboljem slučaju, kako kažu advokati, traju od tri do pet godina.

"Potrebna su veštačenja, a veštaci su neretko, pa i gotovo uvek kolege okrivljenog ili tuženog lekara. Ti postupci, uz ostale procesne radnje, kao što je saslušanje svedoka, izvođenje pisanih dokaza, zahtevaju analizu", kaže advokat Ivan Simić.

Protiv lekara može da se pokrene i disciplinski postupak pred Lekarskom komorom, koji se javno objavljuje u Službenom glasniku.

Iz Lekarske komore, RTS nije dobio odgovor u vezi sa ovom temom.

Prema krivičnom zakonu, za nesavesno pružanje lekarske pomoći, ukoliko pacijent premine, kazna je od jedne do osam godina zatvora.

(Telegraf.rs)