Vakcina protiv HPV-a dostupna i odraslima u Srbiji: Evo gde se može primiti, po kojoj ceni i pod kojim uslovom

Vakcina protiv HPV-a (humanih papiloma virusa), koji mogu uzrokovati rak grlića materice, u Srbiji je na listi preporučenih od aprila 2019. godine. Od juna prošle 2022. troškove vakcinisanja za decu i mlade uzrasta od 9 do 19 godina snosi Republički fond za zdravstveno osiguranje. Dakle, za spomenuti deo stanovništva ova vakcina je besplatna i nije obavezna, što je, cene stručnjaci, čini najpoželjnijom među vakcinama.

Šalu na stranu, brine ih što "obavezne vakcine" pokreću pitanja skeptičnih i uznemirenost onih koji se nađu između "dve vatre" - apela medicinske struke i antivaksera. Sami lekari navode da je osporavanju vakcine, koja se smatra najznačajnijim civilizacijskim dostignućem, doprinelo iskustvo iz epidemije korona virusa u kojoj je stanovništvo vakcinisano protiv virusa koji mutira (i ponovo se zaražavalo, ali - insistiraju zdravstveni radnici - sa blažim simptomima). Građa HP virusa je takva da su mutacije nemoguće, ističu.

Preporučujemo

Vakcinacija dece i mladih (oba pola) u periodu pre stupanja u seksualne odnose i pre rizika od zaražavanja virusom koji ima oko 350 sojeva - a u kontakt s kojim će doći osam od deset pacijenata - državni je projekat. Ipak, ispitivanja su pokazala da je vakcinu moguće primiti i u odraslom dobu, iznad 19 godina. Razlika je u dvema stavkama - vakcina za odrasle se plaća, a zaštita je verovatno manja, s obzirom na rasprostranjenost virusa u seksualno aktivnoj populaciji.

Tri doze 500 evra

Ovu vakcinu moguće je primiti u privatnoj praksi. Kako smo saznali iz jedne privatne klinike u Beogradu, vakcina se prima u tri doze. Svaka košta nemalih 16.900 dinara, a prethodi joj ginekološki pregled sa HPV tipizacijom, koji se, takođe, plaća.

Entuzijazam opada zbog cene od oko 500 evra. Međutim, s obzirom na to da je sa druge strane ozbiljna bolest, sa potencijalnim smrtnim ishodom, iscrpljujućim, dugotrajnim lečenjem, još dalekosežnijim kontrolama, a u slučaju muškaraca sa orofaringealnim tumorima - vrata i glave, koje takođe izaziva HPV - i sa izrazito mučnim tegobama, strah od nepreduzimanja mera prevencije može se meriti sa brigom za isplaćivanje vakcine.

dr Mima Fazlagić / Foto: Marko Jovanović

Kako ginekolog Mima Fazlagić navodi, akcenat jeste na vakcinisanju dece i mladih, ali vakcina nije škodljiva ni za starije. Kako je reč o devetovalentnoj vakcini, koja pokriva devet sojeva, odgovornih za više od 90 odsto svih karcinoma grlića materice, postoji nada da će osoba koja je već stupila u kontakt sa HPV-om biti zaražena sa manje od devet spomenutih, najopasnijih i najčešćih. To ipak ne znači, upozorava, da jedan tip HPV-a kojim su već možda zaraženi neće prouzrokovati bolest.

"Velika je verovatnoća da su odrasli već bili u kontaktu sa HP virusom, ali se, naravno, nadamo da nisu zaraženi sa svih devet sojeva, ako su sa jednim ili dva, tako da vakcina ne škodi. Štitiće od tih nekih kojima se pacijent nije zarazio", kaže Fazlagić u razgovoru za Telegraf.rs.

Dodaje da je prilikom spomenute HPV tipizacije moguće pronaći jedan soj virusa, ali i 15 sojeva.

"To zavisi od imunološkog sistema, u koliko se navrata osoba susrla sa infekcijom, ne postoji pravilo", ističe uz napomenu da je od tipizacije bitnije pratiti stanje grlića materice, od čega bi odluka o vakcinaciji odraslih trebalo da zavisi.

"Ako neko već ima manifestaciju na grliću, nama je svejedno da li je ima od jednog, šest, osam ili od tri. Ako neko ima samo jedan tip virusa, a već ima promenu na grliću, zaštita od preostalih osam neće ništa značiti", kaže ističući da u tom slučaju pažnja treba da bude usmerena na lečenje, ne na vakcinisanje.

Objašnjava i da je otpornost organizma genetska stvar.

"Zaključak je da su preventivni pregledi važni, da za odrasle vakcina može da pomogne, ali da joj je značaj daleko manji nego kod dece. Vi da znate da nemate HPV, i da se vakcinišete bilo kad, to je okej. Ili da imate jedan tip virusa, a da nemate nikakvu promenu na grliću, to je sve u redu. Ali, ako postoje promene, ako je virus ušao i napravio svoje štetno dejstvo, vakcina nam neće značiti", ističe.

Nije svaka ranica posledica HPV-a

Navodi da postoje i ranice koje mogu biti privremene, te da nisu sve za uznemirenje.

"Ginekolozi mogu da vide da li je promena koja je nastala od nekih blagih infekcija, od hormonskih promena, nekih stanja u životu ili je ta ćelija zaražena HPV-om. Nekad se čak i kod ektopija uradi biopsija, ali ne zato što se sumnja na rak ili HPV, nego da se mehanički skloni, kao kada radite piling lica".

Doktorka daje objašnjenje i u vezi s time što je vakcinacija besplatna samo za mlade.

"Svi smo stavili akcenat na vakcinu kod mladih. Tu će se najpre videti efekat. Svaka država, zdravstvena politika, brine o rezultatima koji će biti brzo vidljivi. Australija od 2006. godine ima obavezu vakcinu za decu. Ona više nema karcinoma grlića materice, to je sporadično. Nije ideja da se kapaciteti utroše na populaciju koja je već 80 odsto zaražena. Toga nema nigde u svetu..."

Dodaje i podatak koji objašnjava "sporadično" iz prethodne rečenice.

Foto-ilustracija: Shutterstock

"Tih devet tipova u vakcini su odgovorni za više od 90 odsto svih karcinoma grlića materice. Ostaje deset odsto, a medicina nikad nije sto odsto", kaže ističući da se svaki dan otkrije nešto novo.

Iako smo mi prostim pregledom sajtova privatnih klinika pronašli zapravo jednu na kojoj je istaknuto vakcinisanje protiv HPV-a, Fazlagić tvrdi da je dostupnost široka.

"Svaka klinika može da naruči i svaki pacijent može da kupi", kaže uz napomenu da se prima u tri spomenute doze, zbog kilaže odraslih.

"ZA" prevenciji odraslih

Na nedavno održanom skupu u organizaciji Udruženja građana za borbu protiv raka jajnika i grlića materice "Progovori" čulo se mišljenje  imunologa i pedijatra - opredeljenih i za vakcinaciju odraslih. Navode podatke sa održanog simpozijuma, na kojima je rečeno da vakcinisanje i seksualno aktivnog dela stanovništva i te kako ima smisla, jer se time otvara mogućnost preveniranja onih tipova HPV-a sa kojim se do tog časa nisu susreli, a sticajem srećnih okolnosti, možda ni sa jednim sa spiska devet najopasnijih.

Inače, rak grlića materice bolest je koja je skoroj prošlosti odnela više od 600 života žena u Srbiji za godinu dana. Kaže se da oko 1.500 oboli. Iako su muškarci češće prenosioci nego pacijenti, suzbijanje se postiže vakcinisanjem dece oba pola.

(Telegraf.rs)