"Mobilni se daju deci kao digitalna cucla": Stručnjaci o opasnostima preterane upotrebe telefona kod mališana

Praksa zabrane mobilnih telefona sve je učestalija u srpskim osnovnim i srednjim školama. Naš zakon kaže da se za njihovo korišćenje dobija ukor. S druge strane, digitalno doba je u punom jeku. Telefoni u školama mogu da se koriste samo za edukaciju, ali uz vrlo jasna pravila, ocenila je u emisiji "Oko" na RTS Ana Mirković, psiholog i specijalista za digitalne komunikacije. Dr Ranko Rajović, stručnjak za razvoj inteligencije i autor NTC programa, smatra da deci mora da se ponudi alternativa, a to je aktivacija mozga na prirodan način.

Za nove generacije školaraca se popularno kaže da su "rođeni sa telefonom", tj. da su od malena naviknuti na ekran i veliki broj informacija. Posledica toga je slaba pažnja na duže staze.

Preporučujemo

Dr Ranko Rajović objašnjava da mobilni telefoni kod dece stvaraju zavisnost.

"Kao kod droge. Deca izlaze u dvorište na odmor i na telefonima su. Slaba socijalizacija, mozak radi brže, stotine slika im je pred očima. Njima je dosadno. Imaju problem hiperpažnje, dok mi stariji imamo duboku pažnju. Mnogo problema smo sa tim napravili", upozorio je Rajović.

Dr Ranko Rajović, Printskrin: RTS

U pojedinim školama po Srbiji je uveden režim bez telefona i to je donelo pozitivne rezultate, kroz veću međusobnu komunikaciju đaka. Psiholog Ana Mirković navodi da nisu telefoni toliki problem, koliko svrha njihove upotrebe.

"Problem je nastao u tome što se u niskim uzrastima daje telefon, "digitalna cucla" za nekoliko naših minuta mira. Dete nauči da instant dobije dozu dopamina. To moramo da menjamo. Potrebna je definicija sistema edukacije roditelja. SZO kaže da ne treba detetu do 18 meseci dati telefon", ističe Mirkovićeva.

Ona dodaje da mobilni telefoni mogu da budu korisni na času uz određena pravila.

"Mogu da se koriste kroz edukaciju, ali uz vrlo jasna pravila, kao što postoji pravilo upotrebe recimo šestara. Mora da postoji pravilo da na času nema telefona. Čak i da zabranimo, deca dolaze sa prediskustvom. Ona hoće brzo ispričanu priču, linearno saznanje", kaže Mirkovićeva.

Dr Rajović naglašava da je suština u igri i aktivaciji mozga.

"Mi njima treba da napravimo metode učenja da im bude dovoljno interesantno, da im liči na igru i dobili bismo rezultat. Moramo da im ponudimo igru. Ako im mi ne ponudimo igru, nego moraju pasivno da slušaju pet sati, normalno je da će da gledaju kroz prozor ili u telefon. Alternativa je ponuda aktivacije mozga na jedan prirodan način i tako ćemo da dobijemo rezultat", pojasnio je Rajović.

(Telegraf.rs)