Ovo je "srpski Sibir": Zime su duge i surove, sneg ide do krova, a temperature se spuštaju i do -40°C

Pešterska visoravan nalazi se na jugozapadu Srbije i prostire se jugoistočno od Sjenice, a severozapadno od Tutina. U ovoj oblasti zabeležene su najniže temperature u Srbiji, a u prošlosti su se spuštale i do skoro minus 40 stepeni, pri čemu je ovo najhladniji deo Srbije i deo Srbije sa najnižim ikada izmerenim temperaturama.

Prosečna nadmorska visina je od 1100 do 1300 metara. Pored toga što ovu visoravan karakteriše neverovatna priroda, ovu oblast karakteriše i veoma oštra klima, jedna od najoštrijih na području Evrope. Zime u ovim predelima su veoma hladne, često i ledene sa obilnim količinama snega. Temperature su uglavnom ispod nula stepeni, veoma često se spuste i ispod minus 20, a tokom najhladnijih dana nije retkost da opadnu i minus 30 stepeni.

Apsolutni minimum je minus 39 stepeni, a zabeležen je u dobrom poznatom Karajukića Bunari, nedaleko od Sjenice.

Padavine su u obliku snega i sneg se u proseku zadržava od novembra do početka aprila. Česte su i snežne vejavice sa jakim vetrovima, pri čemu mnoga sela i naselja budu odsečena od sveta, a tada najveće poteškoće nastanu pri transportu osoba kojima je potrebna hitna pomoć.

Jeseni i proleća su veoma promenljiva. Temperature mogu dostići i preći i letnjih 25 stepeni, a već sledećeg dana da se uz sneg spuste ispod nula stepeni. Inače, u proseku proleća i jeseni su uglavnom prohladna, a minimalne temperature tokom najhladnijih dana mogu da se spuste i ispod minus 25 stepeni. Mraz je redovna pojava i tokom ovih perioda i u proseku se javlja od oktobra do maja.

Leta su veoma kratka i traju najviše do dva meseca. Jul i avgust su najtopliji i tokom dana temperature se uglavnom kreću od 20 do 25 stepeni i samo u najvrelijim danima veoma retko mogu preći 30 stepeni i to u proseku nešto više od pet dana u toku godine. Tokom letnjih meseci česta je pojava grmljavinskih pljuskova i oluja.

Nije retkost da Peštersku visoravan tokom pojedinih leta zahvate vreli talasi, pa tada temperature mogu dostići i 35 stepeni, a apsolutni maksimum je 37 stepeni. To govori o oštrini klime i njenoj kontinentalnosti.

I tokom letnjih meseci noći i jutra u ovim predelima su veoma sveža i minimalne temperature tokom jula i avgusta u proseku se kreću od osam do 12 stepeni. Čak i tokom leta može da se pojavi mraz i da se temperatura spusti i koji stepen ispod nula stepeni. Prosečna količina padavina kreće se od 700 do 900 milimetara u nižim predelima i kotlinama i od 1000 do 1500 mm u planinama.

Maksimum padavina javlja se krajem proleća i početkom leta, a minimum krajem zime, što je još jedan znak kontinentalne klime.

Vrlo niske temperature zimi i neretko visoke leti, još jedan su karakter veoma oštre kontinetlne klime, koje odlikuju i velike temperaturne razlike. U jednom danu razlika između minimalne jutarnje i maksimalne temperature vazduha može biti i po 25 i više stepeni, a zabeleženi su slučajevi da ujutro bude minus pet, tokom dana 25 stepeni, pa da se za nekoliko sati tempertaura promeni za 30 stepeni. Na Pešterskoj visoravni zabeležena je i najveća amplituda između najviše i najniže ikada izmere tempertaure, a ta razlika iznosi preko 75 stepeni.

Inače, Pešterska visoravan predstavlja granicu između maritimnog i kontinetalnog tipa padavina (maritimni tip - više padavina zimi, kontinetalni tip - više padavina izliču se leti). Kako su niži predeli visoravni sa nadmorskom visinom od 1100 do 1300 metara okruženi visokim planinama, često se u hladnijem delu godine u njima dugo zadražavju magle i znatno niže temperature od predela na višim planinama koji su obasjani suncem, odnosno tada preovladava temperaturna inverzija (temperatura vazduha raste sa visinom).

Klima Pešterske visoravni predstavlja oblik veoma oštre kontinentalne klime sa uticajem planinske, dok u predelima iznad 1300-1500 preovladava planinska klima, a sneg je na njima moguć i tokom juna, ali i već krajem avgusta. Na Pešeteru su veoma česti jaki i hladni vetrovi. Zbog svih ovih odlika, klima na Pešteru veoma je slična klimi u Sibiru i predstavlja nešto blaži njen oblik.

Ipak, globalni porat temperatura nije zaobišao ni Pešter. Poslednjih godina temperature vazduha su sve više, zime sve toplije, a sneg neretko bude i retka pojava tokom pojedinih godina ili ga bude u manjim količinama, što je slučaj ove godine. Ove zime temperature vazduha i na Pešteru često su bile znatno iznad nula stepeni, a snega je bilo u vrlo malim količinama. Temperature su dostizale i 15 stepeni, a najhladniji deo zime bio je sam kraj januara i početak februara i tada se minimalna temperatura vazudha spustila do minus 23.

Sve u svemu i da se narednih godina nastavi dalji porast temperatura, Pešter će ostati deo Srbije sa najhladnijim zimama i deo Srbije koji će se uvek odlikovati veoma oštrim, neretko i nepredvidivim vremenskim uslovima.

(Telegraf.rs)