"A, kada bi im platili?" Građani misle da je ovo razlog što je reproduktivna banka u Srbiji prazna

Srbija je jedna od retkih zemalja koja ima nacionalnu banku reproduktivnih ćelija i embriona, ali je za četiri godine postojanja imala svega nekoliko domaćih donacija. Razlozi za to su brojni – nedovoljna informisanost građana o uslovima i kriterijumima donorstva, kompleksna procedura, ali i činjenica da se potencijalnim donorima ne plaćaju ni troškovi prevoza, piše RTV.

Iako je otvaranje Nacionalne banke reproduktivnih ćelija i embriona, maja 2019. godine okarakterisano kao istorijski trenutak, četiri godine kasnije, banka je prazna i čini se da građani Srbije nisu dovoljno razumeli koliki je njen značaj, a neki od njih ni ne znaju za njeno postojanje.

Preporučujemo

"Nešto sam načula. Samo ste načuli, a to i jeste problem, banka postoji još od 2019.godine, ljudi prosto nemaju informaciju o tome. To je vaš posao novinara, znači, pričajte", ili "Da se animiraju ljudi, da se objasni šta je to da to nije ništa strašno, opasno, sramota. A kada bi im platili? Sigurno bi bilo još više zainteresovanih za tako nešto", neki su od odgovora građana anketiranih na ovu temu.

Iako novac nije glavni razlog mnogih u Srbiji za donorstvo, svakako bi bili motivisaniji, kada bi za svoj dobrovoljni čin, dobili makar simboličnu nadoknadu.

- To se u inostranstvu, u zemljama koje to rade, zove nadoknada za pretrpljene neprijatnosti. Naravno, to uključuje nadoknadu i za troškove puta, dnevnice odsustva sa posla, tako da su neke zemlje pronašle neki modus da to bude neka nagrada - kaže prof. dr Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

U Evropi su te nadoknade za muškarce od 40 do 250 evra, a za žene koje doniraju jajne ćelije od 800 do 1.500 evra. U Srbiji to, za sada, nije moguće, zbog zakonskih barijera, te se poklanjanje ćelija smatra humanim činom.

- Da li će naši građani imati tu svest da iz altruističkih razloga daju, to ćemo da vidimo u budućnosti, ali kažem, paralelno sa tim mislim da će se raditi i na tome da se neka nadoknada da tim ljudima koji bi donirali - objašnjava dr Stefanović.

Osim novčane nadoknade, potencijalnim donorima je potrebno pružiti i jasne, jednostavne smernice o proceduri na jednom mestu, a po mišljenju doktora Stefanovića, potrebno je i prilagođavanje domaćih zakonskih regulativa, kao i nacionalna kampanja za podizanje svesti građana o značaju doniranja, jer nema lepšeg osećaja od pomoći onima koji se godinama bore za potomstvo, a prema nekim procenama, u Srbiji je taj broj oko 400 hiljada.

(Telegraf.rs)