Koliko je opasno što lekare menja "dr Gugl"? Doktori imaju sve manje vremena za pacijenta, postali pisari

Petina pacijenata u Srbiji se radije konsultuje sa "doktorom Guglom" nego sa lekarom specijalistom. Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije i prof. Lidija Kandolf, dermatolog sa VMA, ističu da je primarna zdravstvena zaštita preopterećena administracijom, pa lekari imaju sve manje vremena za pacijenta. Pilipović ukazuje da tek 20 posto pacijenata dobije informacije o inovativnim terapijama od lekara. Kandolfova napominje da lekara opšte prakse ima najviše i da bi oni trebalo da rade na prevenciji i ranom otkrivanju najrazličitijih bolesti.

Lidija Kandolf kaže za RTS da je informisanje na Guglu jedan od važnih izvora informacija, ali da je važno da se zna da ima i dosta potpuno pogrešnih informacija.

Preporučujemo

- Na nekim internet stranicama možete puno informacija da nađete, ali problem je što ima onih koji mogu da zavedu na pogrešan put. Lekari mogu da posavetuju i upute pacijente na prave stranice - ukazuje doktorka.

Udruženje pacijenata Srbije radilo je u prethodne dve godine anketu i došlo je, kako ističe Savo Pilipović, do poražavajućih podataka.

- O inovativnim terapijama tek 20 posto pacijenata dobije informacije od lekara. Mislim da je nedostatak vremena ključan. Mislim da je rak rana srpskog zdravstva nedostatak vremena lekara da razgovaraju s pacijentima - smatra Pilipović.

Zašto lekarima nedostaje vreme

Doktorka Kandolf kaže da joj apsolutno nedostaje vremena u svakodnevnom radu zbog velikog broja pacijenata koji imaju oboljenja kože. Smatra da bi bilo dobro da se i zdravstveni sistem u tom smislu prilagodi u smislu povećanja broja lekara koji su dostupni pacijentima.

- Mislim da je drugi uzrok zbog čega možda pacijenti nisu dovoljno obavešteni, da u javnom prostoru možda ne obaveštavamo dovoljno pacijente koliko je medicina napredovala i u kojim oblastima sve postoje novi oblici lečenja. S druge strane, sigurna sam da lekari koji rade na terenu, ukoliko imaju dostupne lekove, da obaveštavaju pacijente - navodi Kandolfova.

Pilipović ukazuje da je neophodna reforma primarne zdravstvene zaštite, jer su nam, kako navodi, "lekari postali pisari".

- Uputi, recepti, bolovanja. I svi lekari nama govore isto: ne možemo da radimo od administracije, sistem nas guši, više pišem nego što gledam pacijenta. Mi pokušavamo da napravimo projekat da dermatolozi obučavaju lekare opšte prakse da golim okom pogledaju pacijenta i kad uoče neku promenu da ga pošalju kod dermatologa. Tako bismo dobili rano otkrivanje melanoma - ukazuje predsednik Udruženja pacijenata.

Važno da lekari opšte prakse primarno deluju

Kandolfova ističe da su istraživanja u zemljama u kojima su lekari opšte prakse uključeni u preglede kože pacijenata pokazuju da imaju rano otkrivanje melanoma u odnosu na one zemlje gde je primarna zdravstvena zaštita preopterećena administracijom.

- Nama treba selektivno upućivanje pacijenata koji su već visokorizični i koji već imaju neku sumnjivu promenu. Ti ljudi koji imaju sumnjivu promenu moraju da dođu na pregled u roku od dve nedelje. To je recimo neko pravilo u Velikoj Britaniji. Dakle jedna velika reforma nam je potrebna - zaključuje doktorka.

Doktorka objašnjava da su modeli postojanja porodičnog lekara u svetu različiti. U nekim zemljama pacijenti odlaze privatno kod porodičnog lekara, ali im to pokriva osiguranje i malo je zemalja u Evropi gde pacijenti to plaćaju iz svog džepa.

- Stvar je u tome da lekara opšte prakse ima najviše i da oni mogu da formiraju tu mrežu koja će primarno delovati rano i u smislu primarne prevencije i otkrivanja najrazličitijih bolesti - naglašava Lidija Kandolf.

(Telegraf.rs)