Beograd centar kardiovaskularne elite: Visok krvni pritisak opasniji od niskog, ova stanja izaziva

Četvrti Međunarodni kongres kardiovaskularne medicine održava se u Beogradu, traje od 2. do 4. marta, a on će, kako za Telegraf.rs kaže profesor dr Nebojša Tasić, pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" i predsednik HISPA (Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga) i ISVH, okupiti više od 1.000 učesnika iz više zemalja.

Na kongresu će biti reči na više tema - od sveobuhvatne prevencija i očuvanje zdravlja, porodičnog lekara, hipertenzije, do šećerne bolesti i metaboličkog sindroma, poremećaja metabolizma masti, slip apneje, šloga, pušenja, stresa, hrane...

Preporučujemo

• Koliki je značaj jednog ovakvog kongresa, a pre svega zato što se održava u našoj zemlji?

Zaista smo ponosni što se jedan od najvećih i najznačajnijih kongresa iz oblasti kardiovaskularne prevencije i medicine održava u Srbiji sa preko 1000 učesnika. Ovo je 4. međunarodni kongres u proteklih sedam godina uz još 4 održana međunarodna simpozijuma. Beograd i Srbija su jedan od vodećih centara kardiovaskularne prevencije u Evropi. Učesnici koji dolaze su iz Portugala, Grčke, Izraela, Francuske, Libana, Jermenije, Bugarske, Danske, Poljske, Hrvatske, Rusije, BiH, Crne Gore, Mekedonije i drugih zemalja.

• Broj obolelih od kardiovaskularnih bolesti raste, starosna granica se se više pomera ka mlađim uzrastima, koja će osnovna poruka biti poslata publici da bi se sačuvalo zdravlje srca i krvnih sudova?

Osnovna premisa rada HISPA udruženja je “očuvati zdravlje, sprečiti i/ili odložiti bolest”. Jedini način da to uradimo je da još u mladosti stavimo zdravlje na listu najvišeg prioriteta i zajedno sa lekarima kreiramo lični program prevencije odnosno očuvanja zdravlja. Redovne kontrole i nadzor nad sopstvenim zdravljem, pravovremena korekcija zdravstvenih problema garant su ne samo dugog već i kvalitetnog života.

• Koja kardiovaskularna bolest je najveća pretnja?

Danas ljudi najčešće umiru od infarkta i šloga. U osnovi oba fatalna ishoda je najčešće isti uzrok. Ateroskleroza. Ovaj proces je posledica delovanja različitih faktora rizika poput hipertenzije, dislipidemije, pušenja, nedovljne fizičke aktivnost i drugih… znači može se prevenirati. Dobrom redukcijom faktora rizika sprečavamo i druge bolesti poput onkoloških znači, ne samo kardiovaskularne.

• Može li hipertenzija da se izleči?

Ako hipertenzija ima jasan uzrok a to su većina sekundarnih hipertenzija, ona se može izlečiti. Nažalost ogromna većina pacijenata ima tzv. Primarnu hipetenziju koja je posledica delovanja više različitih faktora i patofizioloških mehanizama. Na sreću, danas se merama nefarmakološkog i farmakološkog lečenja ona može uspešno kontrolisati i tako sprečiti njeno delovanje u pravcu oštećenja ciljnih organa.

• Šta bi bio odgovor na pitanje zašto hipertenziju ima sve više mladih?

U osnovi nastanka hipertenzije su mnogi faktori poput slane ishrane, gojaznosti, stresa, neredovne fizičke aktivnost, pušenja i u ovim faktorima rizika se krije (naravno uz gentesku komponentu) i odgovor zašto se hipertenzija sve češće javlja u mlađem uzrasnom dobu. Ono što je mnogo opasnije jeste da mladi u nedostatku simptoma ne kontrolišu svoj krvni pritisak koji može dugotrajno oštećivati ciljne organe.

• I visok i nizak krvni pritisak mogu biti okidači za određena stanja - za koja sve i kako da ih prepoznamo?

Mnogo je opasniji visok krvni pritisak koji može dovesti do infarkta, šloga i dugotrajnog oštećenja burega, creva i drugih organa. Mada, i nizak može biti veoma opasan posebno ako je posledica krvarenja ili drugih tzv. stanja kardiovaskularnog šoka. Prepoznajemo ih po specifičnim simptomima i znakovima. Kod visokog krvnog pritiska česta je glavobolja, vrtoglavica, nesvestica, malaksalost, oštećenje vida i drugi simptomi. Kod niskog krvnog pritiska to je najčešće jak umor i malaksalost.

• Da li nešto i šta nedostaje srpskoj kardiovaskularnoj medicini?

Savremena tehnologija značajno pomaže kardiovaskularnoj medicini i jedna od najznačajnijih tema na ovom kongresu je upravo primena arteficijalne inteligencije i telemetrije u prevenciji i lečenju kardiovaskularnih bolesti. Ipak, ono što najviše nedostaje po mom mišljenju su zdravstveni radnici, lekari sestre edukovani i spremni da se bore protiv najveće pošast savremenog doba – epidemije kardiovaskularnih bolesti.

• Uskoro će 3 godine kako se borimo sa korona virusom. Kako je on uticao na postojeće kardiovaskularne bolesnike ii da li zbog kovida 19 imamo i nove?

Nažalost, pandemiju kovid 19 je zamenila pandemija postkovid komplikacija od kojih su među najtežima upravo one vezane za kardiovaskularna oboljenja. Mesecima, pa i godinama kod ovih bolesnika može doći do različlitih komplikacija poput aritmija, angine pektoris, neregulisane hipertenzije, srčane slabosti i drugih tako je savet svakom bolesniku po preležanoj koroni da obavezno poseti svog porodičnog lekara a po potrebi i kardiologa.

(Telegraf.rs)