U ovom srpskom selu žene su u narodnoj nošnji čak i na spomenicima: Razlog će vas raznežiti

Srpsko selo Pasjane kod Gnjilana na Kosovu i Metohiji, široj javnosti poznato je po najvećem prirodnom priraštaju u Srbiji i po Svetoj Bosiljki. U ovom selu koje je jedno od centralnih enklava Kosovskog Pomoravlja, razvijen je i kulturni život, ali i očuvanje tradicije i identiteta. Osim što se neguje da se žene na svadbama oblače u narodnu nošnju, i likovi na spomenicima su u njom.

Pasjane odlikuju  izuzetna uređenost okućnica, puteva, njiva, voćnjaka, svega što čini život.

Preporučujemo

- Na ovdašnjim svadbama i danas se neguje običaj da se žene oblače u narodne nošnje, izvodeći većinu svadbenih obreda tako odevene.

Narodna nošnja Gnjilana ili Kosovskog Pomoravlja je jedna od poznatijih srpskih nošnji sa Kosova i Metohije, tako da je skoro svaka kuća ima.

- Devojčice, devojke, a naročito starije žene i danas neguju ovu tradiciju, oblačeći se u narodnu nošnju - kaže Zorica, koja takođe ima nešto od ženske narodne nošnje u svom ormaru.

Priča kako je za unuku kupila novi komplet, da i ona nastavi tradiciju.

Poštovanje tradicije i značaj ovakvog načina odevanja, toliko je ukorenjen na ovom prostoru, prenosi se iz generacije na generaciju, ali ostaje i kao večan spomen, jer se likovi pokojnica u Pasjanu na spomenicima prikazuju u narodnoj nošnji.

Ovo je prava retkost da se na nadgrobnim spomenicima obavezno, pored drugih fotografija pokojnika postavljaju i one na kojima su oni odeveni u narodnoj nošnji.

- Vezanost za tradiciju, ali i lepotu gnjilanske narodne nošnje, prenela se i na groblje. U narodnim nošnjama su i žene koje su se upokojile pre 50 i više godina, ali i one mlađe. Što se muškaraca tiče, oni su tek po neko prikazani u narodnoj nošnji, ali žena gotovo svaka. Vidite da na istoj slici stoji muškarac u odelu i žena u narodnoj nošnji. Tako je i danas, nošnja je naš identitet i simbol ženstvenosti - dodaje Zorica.

Inače, u ženskoj narodnoj nošnji ovog karaja dominira bela boja i nežno plava. Ženska haljina je ručno vezena na zadnjem delu. Ženska narodna nošnja karakteristična je po takozvanom reski, tj. pojasu koji se nosi oko struka, a rese padaju ispod.

Reska je ukrašena srebrnim novčićima koji su ručno prišivani, a sa prednje strane maramicom koja je ručno vezena.

Gnjilanski ženski jeleci rade se u više boja sa srebrnim i zlatnim ukrasima. Kecelje su ručno tkane i ručno vezene, a čarape i pojedini drugi delovi nošnje se rade u više varijanti u zavisnosti da li je nošnja udate žene ili devojke.

Pasjane je poznato od davnina, a prvi put je pomenuto u darovnoj povelji kneginje Milice hilandarskom pirgu Svetog Vasilija, a zatim u 17. veku kao jedno od konačišta na putu za Carigrad, na drumu koji iz Gnjilana vodi u Preševo.

Današnje groblje nalazi se uz crkvu Svetog Preobraženja, koja je podignuta 1861. godine. U njoj se nalaze mošti Svete Bosiljke, poreklom iz Pasjana, koja je u 19. veku kao devojka oteta, a potom ubijena, jer nije htela da promeni veru i uda se za otmičara.

Na ikonama i freskama i ona je prikazana u narodnoj nošnji.

(S. Tasić)