Đaci iz Rusije i Ukrajine uče srpski, pa pomažu roditeljima: Matematika im lakša od jezika

Deca iz Ukrajine i Rusije, koja su, zbog rata, došla u Srbiju i idu ovde u školu ne snalaze se uvek lako zbog jezičke barijere.

U školama navode da je potrebno sistemsko rešenje, da nastavnici srpskog ne mogu u okviru redovnih časova dodatno da rade sa učenicima kojima srpski jezik nije maternji. Društvo za srpski jezik i književnost uputilo je inicijativu Ministarstvu prosvete da se uvede izborni predmet srpski kao strani jezik.

Preporučujemo

Učenica drugog razreda, Eva iz Rusije, Osnovnu školu "Branko Radičević" upisala je u maju prošle godine. Čini se da srpski jezik zna dovoljno dobro da isprati nastavu, pa čak i da pomogne svojim roditeljima.

Eva Jakovjeva kaže da joj nije težak srpski jezik, ali da neke reči ne zna. Matematika joj je lakša od srpskog.

- Mama i tata ne znaju srpski, pa im mi pomažemo - kaže Eva za RTS.

Direktorka škole tvrdi da se ostali učenici ipak ne snalaze toliko dobro.

- Mnogo je lakše raditi sa decom mlađih uzrasta, oni se vrlo brzo prilagođavaju, treba im samo nekoliko meseci da se adaptiraju i budu sastavni deo odeljenja. Stariji učenici od 5. ili 6. razreda, pored jezičke barijere imaju i emocionalne barijere, ipak su oni izmešteni iz sredina iz kojih su došli, naglo nepripremljeni - kaže Suzana Lipić, direktorka Osnovne škole "Branko Radičević".

Koliko škole mogu da im pomognu u prilagođavanju?

- Uputstva ima vrlo malo, ima pravilnik o učenju srpskog jezika kao stranog jezika. Naši stručni saradnici su onoliko koliko je mu njihovoj moći uputili odeljenska veća na koji način da deci približe pre svega srpski jezik - rekla je Lipićeva.

Smatra da je potreban dodatni sadržaj i dodatna podrška da se naprave modeli pripreme učenika pre nego što uđu u obrazovni sistem.

Potencijalno rešenje postoji u vidu inicijative Društva za srpski jezik i književnost Srbije.

Slavko Petaković, zamenik predsednika Društva za srpski jezik i književnost Srbije kaže da je problem za nastavnike što većina njih nije obučena, odnosno nije savladala metodiku nastave srpskog kao stranog koja se razlikuje od metodike srpskog kao maternjeg.

- Takođe, neretka je situacija da u odeljenju gde dolazi učenik iz strane zemlje imate učenike koji pohađaju po individualnom obrazovnom programu - MIOPU i za nastavnike je to breme koje je teško rešiti. Društvo za srpski jezik i književnost je predložilo inicijativu koju je uputilo kabinetu ministra Ružića i njegovim saradnicima. Mi smo predložili da se uvede izborni predmet kao obavezni za strance kojima maternji jezik nije srpski jezik i zvao bi se srpski jezik kao strani. Inicijativom je predviđeno da bi tu nastavu držali studenti master studija specijalizacije srpskog jezika kao stranog ili naše kolege koje već učestvuju u redovnom nastavnom procesu - rekao je Petaković.

Takođe, inicijativom je predviđeno da oni koji bi držali tu vrstu nastave budu dodatno plaćeni.

Ideja je trenutno na razmatranju u Nacionalnom prosvetnom savetu.

Kako navode iz Društva za srpski jezik i književnost, neophodno je pronaći dugoročno rešenje.

(Telegraf.rs)