Jednačina sa više nepoznatih: Niko neće u matematičare, nastavnog kadra sve manje

Na spisku Nacionalne službe za zapošljavanje u Beogradu samo su četiri profesora matematike. Matematički fakultet zovu škole iz Beograda i drugih gradova i traže studente koji su završili fakultet ili su na četvrtoj godini da bi predavali matematiku. Zovu ih i privatne škole. U celoj zemlji nedostaju nastavnici za mnoge predmete, a negde ih zamenjuju kolege koje predaju srodne predmete ili penzioneri, navodi RTS.

Zvono za najveću uzbunu. I slovima - devet brucoša upisalo se na Matematički fakultet, s namerom da budu nastavnici u osnovnim i srednjim školama. Tamo i sada, svuda ozbiljno fale.

Preporučujemo

A šta bi osamnaestogodišnjaku preporučio Miloš Arsenović, prodekan za nastavu. Najpre, da je matematika interesantna nauka, ima lepotu kao pesma i roman.

- Kada se shvati da nije bauk, da ima unutrašnju logiku i da ima veze sa svim mogućim naukama, neposredno sa fizikom, sa računarstvom, onda se vidi da je to široko polje - kaže Miloš Arsenović, prodekan za nastavu Matematičkog fakulteta.

Na fakultetu nemaju problema sa predavačima, ali informatička katedra sada odvojeno od matematike gubi asistente. Lako nalaze posao u kompanijama ili već kao studenti četvrte godine rade i studiraju.

Stipendiranje za nastavni smer

Profesor matematike je još ugledan poziv, ali je izgubio materijalnu poziciju i podršku okoline, kaže sagovornik. Kako povratiti ugled najlepšem pozivu ili biti predavač mladima.

- Fokusiramo stipendiranje za te studente koji bi hteli da studiraju nastavni smer, to bi bilo korisno. Ili možda se obavežu da će neko vreme raditi u školstvu - dodaje Arsenović.

Nedostaju i profesori hemije, fizike, svuda. Mašinski inženjeri drže nastavu matematike i ako nemaju široko znanje, pedagoško iskustvo i odgovore na pitanje talentovanih matematičara.

Opada interesovanje i za istoriju, sociologiju, filozofiju

Na Filozofskom fakultetu je deset katedri ili zanimanja. Sa mnogih po završetku mogu u nastavu u osnovnim i srednjim školama. Opada interesovanje i za istoriju, sociologiju, filozofiju, istoriju umetnosti, malo manje za psihologiju.

- Materijalni uslovi u kojima rade, uključujući i visinu zarade, nisu na zadovoljavajućem nivou. Pitanje je ugleda tih zanimanja – to je ono što je najveći problem - rekla je Nataša Jovanović, prodekan za nastavu Filozofskog fakulteta.

Teško će se mladi čovek odmah opredeliti da uloži vreme u studije da bi radio posao koji ne zadovoljava njegove ambicije, kaže Nataša Jovanović. Svesni manjka interesovanja osnovali su i Centar za obrazovanje nastavnika.

- Tu rade ljudi koji predaju već na drugim odeljenjima, dakle na psihologiji i pedagogiji, sociologiji, istoriji, onda se zajedno bave metodičkim disciplinama, tako da mi negujemo na fakultetu kulturu održavanja nastavničke branše i esnafa - kaže Jovanovićeva.

Opet je interesovanje malo. Postoji i zakonska obaveza da se za nastavnika mora položiti 36 predmeta, pa na ovom fakultetu izborom predmeta usmeravaju studente da se kasnije opredele za nastavnički posao.

Visoke plate u kompanijama, male u prosveti, prava đaka i roditelja bez jasnih obaveza i odgovornosti, nasilje nad prosvetnim radnicima, razlozi su što nema nastavnika za mnoge predmete. Posao se nudi studentima, predavačima srodnih predmeta i penzionerima. Ali oni radije odlaze u čuvare, na građevinu i tamo više zarađuju.

(Telegraf.rs)