"Polomiću nokat": Đaci izbegavaju fizičko, a profesori traže više časova. Jedna promena je ključna

Savez profesora fizičkog vaspitanja Srbije i nastavnici fizičkog u Novom Sadu uputili su inicijativu nadležnom Ministarstvu obrazovanja da se broj časova fizičkog vaspitanja u školama povećava na pet puta nedeljno. Međutim, kako tvrde profesori u školama, đaci uglavnom pokušavaju da izbegnu i dosadašnji časove iz ovog predmeta, a mnogi smatraju da je razlog za ovo zastarelost plana i programa.

Ipak, Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da deca treba da budu aktivna svaki dan po 60 minuta, a to kako kaže predsednik Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta, Miroslav Marković znači da bi svaki dan trebalo da imaju i časove fizičkog vaspitanja. Prema njegovim rečima, ovo je jedini predmet koji utiče na zdravlje učenika i ima veliki vaspitni uticaj na njih, a takođe je i jedini potpuno praktičan predmet, međutim, đaci i dalje pronalaze razloge da ga izbegnu.

Preporučujemo

- Određeni broj učenica srednjih škola traži izgovor i izbegava nastavu fizičkog više zbog estetskih razloga (šminka, nokti i dr.), a svakako ima ulogu i period ulaska u pubertet (promene u izgledu i sl). Još uvek taj procenat devojaka koji ne radi fizičko nije veliki. Ulogu u tome ima sam nastavnik koji treba da motiviše i animira decu nudeći raznovrsne programe vežbanja posebno u srednjoj školi što mu program nastave i učenja omogućava - navodi Marković za Telegraf.rs.

Objašnjava da u savremene programe spadaju aerobik, vežbe sa tegovima i kružni treninzi koji su u poslednjih nekoliko godina doživeli veliku popularnost među mladima.

Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić imao je slična iskustva sa srednjoškolcima, pa objašnjava da su najčešći izgovori za izbegavanje nastave fizičkog "polomiću nokat", "nemam dobre patike" i "slomiću kost". Stava je da deci treba pružiti bilo kakvu aktivnost koja ih zanima kako bi se sama opredelila, pa makar to bilo i u formi nekih drugih sekcija.

- Ne treba nam više preskakanje kozlića ili vežbe grede koje nastavnik samo posmatra ili sedi u kabinetu. Nastavnici moraju da se uključe. Trebalo bi dodati i takmičenja, recimo da iskoristimo stadione za turnire u fudbalu, to će ih zanimati. Ako ne vole fudbal i košarku mogu da rade vežbe za oblikovanje tela. Nastavnici bi trebalo da pišu izveštaje koliko je sport uticao na njih i kakav je napredak učenika. Slobodne aktivnosti ne moraju biti samo fizičko, mogle bi da se organizuju dramske sekcije ili folklor kako bi deca odabrala šta im najviše prija. S obzirom na to da veliki broj ljudi plaća bazene, teretanu, grupne treninge trebalo bi to škola da im obezbedi, čak možda i šah, i to je vrsta aktivnosti koja nekog zanima. Treba povećati spektar - navodi naš sagovornik.

Iako su roditelji svesni da je fizička aktivnost veoma bitna za razvoj sve dece i tinejdžera, mnogi su na društvenim mrežama izrazili nezadovoljstvo zbog inicijative. Naime, kako tvrde pojedinci, deca već imaju dovoljan broj predmeta u školama i nema potrebe zamarati ih većim brojem časova fizičkog, dok se drugi zalažu za izbacivanje nekih predmeta. Međutim, Marković tvrdi da fizičko vaspitanje ne spada u predmete koji opterećuju đake, već ih opušta i rasterećuje od sakodnevnih školskih obaveza kojih je mnogo.

Antić se ipak slaže sa roditeljima, te tvrdi da Akademija nauka treba ozbiljno da se pozabavi planom i programom, kao i da đake sa određenih smerova u stručnim školama treba rasteretiti pojedinih, kako dodaje, nepotrebnih predmeta.

- Sigurno da veliki broj predmeta nije potreban, na primer ako ste frizer i imate matematiku tri godine, to je nepotrebno. Treba dobro razmotriti kom smeru koji predmeti trebaju, pa samim tim i redukovati pojedine, recimo smanjiti obim časova fizike ili hemije - zaključuje on.

(Telegraf.rs)