Bol za stradalim detetom najteža, kazne neprimerene: Stručnjaci uz roditelje za izmenu Zakona o saobraćaju

Roditelji koji su izgubili svoju decu na pešačkim prelazima u Srbiji udružili su se tražeći hitnu izmenu Zakona o bezbednosti saobraćaja i Krivičnog zakonika, a direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Branko Stamatović potvrdio je danas da je podrška za pooštravanje stigla i sa njihove strane. Statistički podaci pokazuju da je prosečna kazna za izazivanje saobraćajne nesreće sa smrtnim ishodom godinu dana zatvora. Sudije su nešto strože kada su u pitanju deca, pa je prosečna zatvorska kazna tri godine.

Kako smatraju stručnjaci, problem ne leži samo u blagim kaznama za vozače koji usmrte decu i mlade na putevima, već i u sprovođenju postojećih zakona, kao i u celokupnom sistemu.

Preporučujemo

Profesor bezbednosti saobraćaja Milan Vujanić ističe za Telegraf.rs da su ljudi evidentno nesvesni štete koju mogu da naprave ukoliko voze na isti način kako su to radili vozači koji su usmrtili decu. Prema njegovim rečima, jedan od bitnih faktora je i izmena sistema auto-škole, koje ne bi trebalo da budu sredstvo za zaradu, već ustanova u kojoj će se vozači nečemu naučiti i poštovati ta pravila.

- Ona ne treba da bude mesto na kome država zarađuje, već država treba da finansira i podrži te obuke. Auto-škola je vaspitna ustanova, a ne obuka, te moramo da promenimo stav o tome kako da se ponašaju u vozilu jer je ono opasna stvar - napominje Vujanić.

On dodaje da su je na parlamentu da odluči da li su postojeće kazne blage ili ne, a nijedna kazna ne može biti odgovarajuća za roditelja koji izgubi dete. Jedan od predloga bio je i da se kazna zatvora poveća na 30 godina, a profesor sumnja da se ta izmena može sprovesti u praksi, međutim napominje da bi odgovarajuća sankcija bila ona koje bi se vozači plašili, te im ne bi ni padalo na pamet da ne poštuju pravila saobraćaja.

- Nekad je 20 godina zamenjivalo smrtnu kaznu. Plašim se da ne odemo iz jedne krajnosti u kojoj smo bili blagonakloni prema prekršajima u drugu stranu, i postanemo drakonski postavljeni prema prekršiocima. Taj predlog od 30 godina zatvora verovatno neće proći, ali veoma je važno da onaj koji je u vozilu ima strah od određene kazne i da ga taj strah sprečava da čini prekršaje. U Srbji bi to bila kazna trajnog oduzimanja vozila ili vozačke dozvole sa zabranom polaganja.

- Takve kazne bi, sigurno, vrlo brzo dale efekat i dovele vozače u red, a to što ćemo nekog 30 godina oterati u zatvor, pa ćemo ga hraniti i obezbeđivati mu smeštaj, njegova porodica ostati bez njega i tako dalje, to nije dobro. Kazneni sistem treba da se upriliči onome što vozače plaši - zaključuje naš sagovornik.

Sa druge strane, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović smatra da je ono što Srbiji najviše fali - strategija. Objašnjava da je ona postojala od 2015. do 2020. godine, ali da se njen nedostatak i te kako primećuje baš u ovakvim slučajevima, kao i da uz pomoć nje ne bismo posmatrali svaki slučaj odvojeno, već reagovali sistemski.

Ipak, Okanović tvrdi da kazne jesu suviše blage i neprimerene ubistvu deteta i razrušenju čitave porodice.

- Kada dođe do saobraćajne nezgode sa povredama ili smrtnim ishodom to je krivično delo, onda se primenjuju odredbe Krivičnog zakonika i to onda nema veze sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja. Imamo dva moguća oblika izvršenja krivičnog dela, a to je nehatno i umišljajno. Ako je u pitanju smrtna saobraćajka, koja je izazvana nehatno, kazna je od 1 do 8 godina zatvora, a ako je izazvana sa umišljajem, onda je od 2 do 12 godina. Problem je što se u praksi umišljajem smatra samo kada su vozači pod dejstvom alkohola ili kad prođu na crveno svetlo u ostalim situacijama naša praksa ne prepoznaje da se radi o umišljaju. Nehat je kada ste svesni nastupanja posledica, ali olako držite da će nastupiti. Ako se ja približavam pešačkom sa svih 50 kilometara na sat i svestan sam da ako se pojavi pešak ja neću moći da se zaustavim i da ću ga udariti, mi ne možemo da pričamo o tome da neko olako drži da posledice neće nastupiti. Dakle, tu se radi o umišljaju - objašnjava naš sagovornik.

Kako dodaje, drugi problem je i realizacija zakona u praksi koja je stara skoro 50 godina u kojih se prema njegovih rečima promenio samo pristup prema prekršiocima. Kazne su smanjene, te je pre 30 godina bilo nezamislivo da neko zbog saobraćajne nezgode sa smrtnim ishodom ne ode u zatvor, dok se danas za isto delo dobija uslovna kazna ili nanogica.

- Ispada da je ljudski život najjeftiniji. Roditelji imaju pravo da se bune zbog blagih kazni. Pojedini stručnjaci kažu da visina kazne ne utiče na smanjenje saobraćajnih nesreća. Svaki zločin mora imati srazmernu kaznu, ne možete usmrtiti dete i dobiti 3 godine zatvora. Kazne su se smanjivale jer sud pridaje pažnju da ne povredi okrivljenog, nije lako nekog osuditi, on takođe ima porodicu i posao, sve je to tačno ali ja bih razumeo to kada je u pitanju nehat, međutim ne mogu da prihvatim da neko umišljajno ugrožava saobraćaj i da se mi brinemo o njemu više nego o žrtvi. Svako ima prava, ali ne možemo zanemariti ubistvo deteta i razrušenje cele porodice. Najveći bol na svetu je za izgubljenim detetom i to vas prati do kraja života i onda neko kaže 2 godine zatvora su u redu. Ima pravo na godišnji, posao i sve ostalo, a njihovo dete je pod zemljom - priča on.

Okanović zaključuje da i ukoliko do izmena bude došlo, ne možemo odretiti konkretan vremenski okvir kada će to biti, a da u međuvremenu treba da poradimo na primenu postojećih zakona, jer sa onima koji su trenutno na snazi možemo da uradimo mnogo više i povećamo bezbednost naše dece na putevima.

Šta traže roditelji poginule dece?

•  Da opšte ograničenje u naseljenim mestima na kritičnim tačkama, pešačkim prelazima i kritičnim deonicama obavezno mora biti 30 km/h, umesto dosadašnjih 50 km/h. Sva bezbednosno rizična mesta moraju da budu obeležena znakom upozorenja "Crna tačka" ili znakom "Pešački prelaz".
• Da se na pešačkim prelazima, gde je nastradao makar jedan pešak, obavezno postavljaju ležeći policajci.
• Da se uvede zakonska obaveza da pešaci i biciklisti prilikom kretanja kolovoznom trakom u uslovima kada nema trotoara za pešake i za bicikliste ili slično namenjene površine, obavezno nose fluorescentni prsluk ili fluorescentne trake. Isto važi i u uslovima noćnog kretanja sa smanjenom uličnom rasvetom ili bez javne rasvete, kao i prilikom smanjene vidljivosti usled vremenskih uslova (magla, kiša, sneg, poledica), kako u naseljenom mestu, tako i van njega.
• Da opšte ograničenje na kritičnim deonicama auto-puteva, obeleženih vidnim znakom upozorenja "Crna tačka", bude 100 km/h umesto dosadašnjih 130 km/h.
• Da se vozači za prekršaje navedene u članu 330, st. 1 30BS-a, kazne i zatvorskom i novčanom kaznom, a ne kao do sada alternativno jednom od dve sankcije.
• Da se za saobraćajne nesreće u kojima je nastupila smrt jedne ili više osoba izriče zatvorska kazna od pet do 15 godina, kao za ubistvo.
• U članu 297, st. 2, umesto sadašnje kazne od dve do 12 godina zatvora - za agresivnu vožnju sa smrtnim ishodom na pešačkom prelazu.
• Da se izriče zatvorska kazna od 30 godina bez mogućnosti pomilovanja.
• Da kazna za agresivnu vožnju sa smrtnim ishodom bude od 15 do 30 godina zatvora.
• Da se uvede kazna - trajna zabrana upravljanja motornim vozilom
• Da se umesto odredbe koja predviđa da zatvorska kazna koju može da izrekne osnovni sud bude od jedne do osam godina, usvoji nova koja predviđa da ovaj sud može da izrekne kaznu od pet do 15 godina.
• Da svi počinioci teškog krivičnog dela u javnom saobraćaju sa smrtnim ishodom moraju da suđenje čekaju u pritvoru.
• Da veštaci, za koje se dokaže da su u dva ili više navrata pogrešno veštačili, krivično odgovaraju za delo čija će zaprećena kazna biti kao i za krivično delo koje veštače

(Telegraf.rs)