Gde u Srbiji može da se nađe bezglutensko kukuruzno brašno i kako se snalaze oboleli od celijakije?

Kukuruz je žitarica koja ne sadrži gluten. Ipak, na ambalaži kukuruznog brašna vrlo često piše da može sadržati tragove glutena ili otvoreno - da sadrži gluten u tragovima. Zbog toga se u jelovnicima nutricionista, namenjenih osobama netolerantnim na gluten ili - značajno ozbiljnije - obolelima od celijakije, nalazi sledeća namirnica: bezglutensko kukuruzno brašno.

Paradoks postaje i neprijatan kada počne potraga. Poznati trgovinski lanci u svojoj ponudi često imaju i kukuruzno brašno i palentu. Mnogi imaju čak integralno kukuruzno brašno, od belog i od žutog zrna, neki još i crveno. Na poleđini pakovanja natpisi su različiti: dve varijante već navedene, koje uključuju gluten; zatim varijanta koja isključuje sve alergene i varijanta koja se uopšte ne osvrće na problematiku.

Preporučujemo

U slučaju da stoji "bez alergena", u koje spada i gluten, čini se da rizik od unošenja glutena ipak postoji. To znamo zato što na ambalaži nema obeležja da je hrana bezglutenska. U pitanju je precrtan klas pšenice. U slučaju da na ambalaži piše npr. "100 posto kukuruzno brašno", bez tzv. alergen info, to ne samo da ne znači da nema gluten, već ne znači da nema ostalih alergena, kao što je npr. jezgrasto voće.

Foto: Wikimedia/BallenaBlanca

Neki proizvođači će vam na građanska pitanja ljubazno i pravovremeno odgovoriti imejlom.

"Kukuruzna brašna jesu bez glutena. Melju se odvojeno od ostalih žitarica na posebnom mlinu, ali se ne može garantovati da u procesu pakovanja nije došlo do kontaminacije glutenom".

"U svim našim proizvodima (kukuruzni griz, brašno, palenta), moguće je prisustvo glutena i tragova soje. Tragovi glutena i soje mogu poticati od kukuruza koji je skladišten u silo-ćelijama kod dobavljača nakon pšenice i soje i zbog toga ne možemo garantovati da je proizvod uvek bez prisustva tragova glutena i soje", napisaće različiti proizvođači.

Neki od njih su iz Beograda, Zemuna, Temerina, Čačka, Koštunića...

Međutim, neki vam neće odgovoriti nikad, iako je ovakav način nepreciznog informisanja kupaca o tome čime se hrane potencijalno opasan po zdravlje.

Osobe sa celijakijom - sistemskim, doživotnim, autoimunim oboljenjem - najčešće su upoznate s tim da se za ovu vrstu namirnica kuca na vrata specijalizovanih prodavnica, ne trgovina prehrambene robe sa širokom namenom, pa često ni u odeljku "zdrava hrana". Međutim, osobe koje tokom života steknu "necelijačnu preosetljivost na gluten", veštine snalaženja stiču često nakon godina i godina snabdevanja po supermarketima ili komšijskim trgovinama na malo.

Tu se javlja još jedan problem - ni iz prodavnica zdrave hrane kupac neće izaći punih kesa.

"Bezglutensko?"

"Da, kukuruzno."

"Jao, nema. Bio je jedan proizvođač, ali toga nema u nabavci otkad... Možda ako uspete da nađete zalihe, nešto da je ostalo. A da uzmete ovo mešano, za sva peciva?", mnogo je puta ponovljen razgovor.

Lan, susam, kikiriki... upakovani sa glutenom

Ne samo da je bezglutenski režim ishrane skup, da su odricanja velika, da nabavka i priprema hrane zahtevaju vreme i dobru organizaciju, već su okolnosti frustrirajuće. Osoba koja se svesno odriče hleba, peciva, testenine, keksa, kolača i torti, a spisak se u pravcu zdrave ishrane širi na nemasno i bez dodatog šećera, stavljena je pred brojne izazove. Ne samo da npr. provodi nedelje u potrazi za brašnom od kog bi napravila najobičniju proju (ali na kraju ipak obavi kupovinu u jednoj prodavnici zdrave hrane, koju ne sme da imenuje da ne bi reklamirala), već se situacija sa tragovima glutena u bezglutenskim namirnicama ponavlja i na nesrodnim primerima.

Nećete se začuditi kada shvatite da je potraga za bezglutenskim mlevenim lanom Sizifov posao, ali ćete se potpuno demoralisati kada shvatite da ne možete da nađete bezglutensko suvo voće.

"Posipaju ih pšeničnim skrobom, da se ne lepe. Znaš kako se smokve bele?"

Ta rečenica pogađa kao grom. Da, bele se, i stvarno se ne lepe - ni suvo grožđe ni kajsije ni šljive.

Foto: Nikola Tomić

Nutricionista će reći da postoji i opcija posipanja kukuruznim skrobom, pa će mogućnost da pronađete bezglutensko suvo voće ostati otvorena, ali... Iskustvo sa pakovanjem od 200g kajsija za 400 i kusur dinara, označenih kao organski, ne i gluten free proizvod, koje je izazivalo tegobe, ostaće kao opomena.

Kako razlikovati?

Šta je celijakija? - Sistemsko, autoimuno oboljenje koje se javlja kod genetski predisponiranih osoba. Konzumacija glutena dovodi do upalnih promena sluznice tankog creva i poremećaja apsorpcije hranjivih materija, pa su simptomi najčešće vezani za probavni sistem: hronična dijareja (ili zatvor), bol u stomaku, nadutost i gasovi, mučnina i ponavljajuća povraćanja, malaksalost i neraspoloženje, anemija; ali i oštećenja zubne gleđi, umor, opšta slabost, nedostatak koncentracije, gubitak kose, lomljivi nokti, suva koža, usporene mentalne funkcije (demencija), teškoće sa začećem, dijabetes... Javlja se kod oko 1 odsto populacije. Doživotna je, češća kod žena i može se manifestovati u svim životnim dobima.

Šta je netolerancija na gluten? - To je reakcija na hranu koja, se za razliku od celijakije smatra prolaznim stanjem, i može da izazove neprijatne simptome. Vezuje se za mnoga hronična stanja. Nije verovatno da će da ugrozi život, ali može značajno uticati na kvalitet života. Dok mali procenat populacije pati od alergija, procenjuje se da značajno veći procenat populacije pati od netolerancije na hranu. Simptomi su slični: gastritis, nadimanje, sindrom iritabilnog creva, dijareja, opstipacija, malapsorpcija, migrena, vrtoglavica, ekcem, nesanica, otečenost zglobova, problemi kontrole telesne težine...

Žitarice koje sadrže gluten: pšenica, ječam, raž, spelta...

Žitarice koje ne sadrže gluten: kukuruz, pirinač, heljda, proso, kinoa, rogač, amarant...

(Telegraf.rs)