Lepa vest za Zlatar: Da li žičare konačno stižu na ovu planinsku lepoticu?

Posle pola veka u Novoj Varoši "iz naftalina" vade planove za turizam. Idejni projekti za tri staze pored Vodene poljane, na padinama Golog brda. U Gornjim Drulovićima (1.380 metara) sneg caruje do kasnog proleća.

Teskoba u turističkoj zoni Babića brdo, na Zlataru, maltene na periferiji Nove Varoši, kao i višegodišnje kuburenje sa nedostatkom snega i neradom žičare četvoroseda, koju meštani zovu "Đekna", primorali su rukovodstvo opštine da „iz naftalina“ vadi neke stare priče i skice o razvojnim šansama planine.

Preporučujemo

Još u vreme otvaranja hotela "Panorama", prvenca turizma na Zlataru, u januaru 1969. godine, govorilo se da će uzdanica biti skijalište pored Vodene poljane i ispod Golog brda, najvišeg vrha sa 1.627metara. Od predstavnika "Progres – Generalturista" iz Beograda, firme koja je za sedam meseci podigla "Panoramu", gorštaci su prvi put čuli da će to biti "zlatna koka" kraja, pominjano je i "alpsko selo", uspinjače u "nebeskom raju", svetska iskustva.

Zaseoci u visovimna Zlatara, okrenuti severu, još uvek su carstvo divljine i tišine u moru četinara i breza, okovani snegom i ledom u dugim zimama.

Predsednik novovaroške opštine Radosav Vasiljević tvrdi da imaju idejni projekatn za jedan kilometar žičare i tri staze, koje bi polazile sa brda iznad manastira Svetih Kozme i Damljana, sa kote 1.570 metara i spuštale se u Gornje Druloviće, a i niže.

– U kontaktu smo sa delom projektanata i nadzora u gradnji "Zlatiborske gondole", jer postoji ideja da se gradi gondola od "Panorame" do Vodene poljane, duga pet kilomatara. Ulažemo napore da stvorimo uslove za raspisivanje tendera za izradu tehničkih rešenja, ali nećemo moći bez pomoći države – kaže čelnik opštine.

Kuće zaseoka Gornji Drulovići su na nadmorskoj visini od 1350-1.380 metara. Za vedra dana pogled puca do Murtenice, Čemernice, Javora, Golije.

– Ovo je naselje na najvećoj nadmorskoj visini u novovaroškoj opštini. Zna ovde sneg da se zacari odmah iza Aranđelovdana, da uveliko dočeka proleće, u osojima ga ima i do Đurđevdana – kazuje Radojica Drulović, penzinisani drvoseča i pčelar sa preko 60 košnica u selu Drmanovići.

– Šteta što se ne koristi ovo blago, ode nam omladina! Eto, dole u čaršiji 'oće na žičaru pravo sa praga. Potrošene su goleme pare, a dve kratke ski staze su malo za planinu.

Ovde se decenijama živelo od stoke, belog mrsa i šume, ali se proređuju dimovi, u kućama su ostali stariji. Jedan od poslednjih drvoseča i i rabadžija Miloš Drulović (37), najmlađi u zaseoku, živi sa roditeljaima, Živoradom i Bosom, zašlim u osmu deceniju.

– Kad bi se asfaltirala preostala trećina puta, bilo bi uslova da nam dolaze gosti. Imamo velike kuće za izdavanje, dobru vodu, trafostanicu, proplanke za igru dece i staze za šetnje. Snega je u izobilju, ne trebaju nam topovi, a zimi bi morali bolje održavati put, jer na Brdu nameti znaju biti i po dva-tri metra – kaže Miloš.

Prvi gosti na visove Zlatara stigli su pre devet i po decenija, tražeći spas od letnje žege. Konačili su u srcu planine – na Vodenoj Poljani, u letnjikovcima Borisavljevića i drugih porodica na nadmorskoj visini od 1.440 metara, kao i u kolibama u Bulatovićima, koje su podigli Prijepoljci i Novovarošani, članovi „Društva Zlatar – Jabuka“, o čemu je u putopisima „Politike“ tragove ostavio Grigorije Božović (1880-1945).

(Telegraf.rs)