Bili smo na "Slaninijadi", najduži komad slanine 132 cm: Iznenadilo nas je šta posetioci najviše kupuju

Ekipa Telegrafa danas se dala na put - sa Novog Beograda ka Pančevu, pa na kružnom toku u smeru ka Kovačici i odatle nekoliko kilometara do Kačareva.

Prvog dana "Slaninijade", koja se u tom mestu održava 36. put, stigli smo oko podneva. Već u to doba manifestacija u slavu slanine okupila je i staro i mlado. Deca sa lizalicama u šakama, odrasli sa kesama punih kaiša suhomesnatog, kretali su se među štandovima.

A na štandovima i slanina i švargla i pršuta i kobasica, i od svinjećeg i od ovčijeg i od konjskog mesca; ponegde pihtije, hleb, sir i kajmak. Na nekoliko mesta pravi se roštilj. Pljeskavice i lepinje ogromne, kažu povoljno. Začini za štandovima, namazi, salate...

A već prekoputa izložene bombone, liciderska srca, ratluk. Na štandu pored rakija, flaše iz izložbenih godina, na nekim drugim takmičenjima ovenčane priznanjima - i dunja i bundeva i šljiva. Pa, pored flaše vina, pa opet kolači, i to neki kojih se možda ne biste setili kada odete u poslastičarnicu: salčići.

"Slanina nije u prvom planu", primeti poneko.

Pa, okolo začini - aleva paprika - i čaj. Pa, na nekom drugom štandu drvene oklagije i kašike za med, negde drugo vunene čarape i džemperi, negde iza tipična vašarska - šećerna vuna. Ponegde i semenke, ponegde alva, a niz ulicu mirisi koji bude glad.

"Ili ne pitaju za cenu ili ne kupuju ni po kojoj ceni"

Na ulici lepo raspoloženje. Posetioci nam otvoreno kažu da su po to došli.

To kažu i izlagači, koji su došli da predstave i prodaju svoju robu.

"Oni koji kupuju, kupuju na veliko, oni koji ne kupuju, degustiraju i prolaze. Vrlo je izdiferencirano: oni koji kupuju i ne pitaju za cenu i oni koji ni po kojoj ceni ne kupuju", kazao nam je jedan od izlagača Zoran Orlić iz sela Milutovac, kada smo pitali da li se ove godine kupci teže hvataju novčanika.

Ipak, mnogim prolaznicima pune su i kese i stomaci. Videli smo ih i kako degustiraju i kako biraju komade mesa za sebe.

"Slatki greh"

"Potrošila sve do dinara".

"Danas sam se trošio, ode moja penzija", svi priznaju.

Što je još interesantnije, čine to sa glasnim smehom u glasu. Priznaju kao deca kojima na pola dana zabraniš da jedu slatkiše, pa ih ugledaš dok peru ruke umazane čokoladom.

Mnoge smo zatekli i u hali, gde se odvio takmičarski deo. Jedan papagaj, iguana i zmija sačekali su nas pred ulazom. A unutra tamburaši u narodnoj nošnji. Pa, opet redovi mesa! Neki od izlagača baš na tim štandovima, postavili su ranije osvojene pehare.

Tu su, čini se, i cene bile "jače". Poznavaoci kažu da su cene inače slične beogradskim pijačnim.

Na jednom od štandova zatekli smo i najdužu slaninu, dugu 1,32 metra.

Nedaleko od nje, na istom stolu sa uzorcima, pisalo je: Austrija, Slovenija, Crna Gora, Makedonija.

Kako smo saznali od prodavaca, najviše se traži bela slanina, tzv. sapunjara.

"Ljudi veruju da je lekovita. Jeste zdrava", kazala nam je učesnica manifestacije Jelena iz Kovilja.

(Telegraf.rs)