Ova 3 kraja u Srbiji u najvećoj su opasnosti od zemljotresa: Šta svaki stepen izaziva i koji je jak, a koji ne

Opasnost od zemljotresa u Srbiji izražena je najviše u Šumadiji, Rudničkom i Kolubarskom kraju, a tome svedoče i oni koji su se dogodili u istoriji. Ta ista istorija svedoči i da na našem prostoru ne prete zemljotrese jači od 6 stepeni, a to je istakla i naš seizmolog Slavica Radovanović.

Ona je objasnila i da potres od 6 stepeni u Srbiji, ne može da izazove pomeranje kao u Turskoj, koju je prošlog ponedeljka pogodio razoran zemljotres.

Preporučujemo

- Odmah da kažem da je takvo pomeranje 100 puta manje nego pri turskom. Tako da se razumemo, to bi u odnosu na turski bio slab zemljotres, u odnosu na ono što mi želimo, bio bi jak i bio bi jači od kraljevačkog zemljotresa. Ako govorimo o Bugarskoj, gde takođe dugo nije bilo jakih zemljotresa i vrlo je verovatno da će se i tamo događati jaki zemljotresi, to su neke magnitude koje čak dosežu do 7 jedinica Rihterove skale, ali su ti potresi vezani za neke pogranične prostore Srbije i Makedonije i mogli bi imati uticaja na južne delove naše Republike", rekla je Slavica Radovanović za RTS.

Ona je za Telegraf.rs prethodno izjavila da ulazimo u period povećane seizmičke aktivnosti.

- Na osnovu istorijskih podataka, jasno da kada se uđe u neki period povećane seizmičke aktivnosti na nekom širem prostoru ona se manifestuje u svim zonama tog prostora. Mi jesmo, kad kažem mi, mislim na ceo istočni Mediteran u jednom periodu povećane seizmičke aktivnosti. Jakih zemljotresa kakav je bio 1513. i pre neki dan, bilo je i južnije od ove oblasti, i javljali su se u vrlo sličnim periodima. Kod nas postoje slični periodi velike aktivnosti sa mnogo manjim seizmičkim energijama, i normalano je očekivati da nam se u narednih desetak godina, zbog svih događaja i na istoku i pre na Zapadu Bakanskog poluostrva, a što su dokazali zemljotresi u Albaniji, BiH, i Hrvatskoj, a tamo će ih biti još, da ćemo i mi na Balkanu - i Grčka, i zapadni delovi Turske i Rumunija proći kroz neke periode visoke seizmičke aktivnosti - zaključila je Slavica Radovanović za Telegraf.rs.

U Srbiji nema katastrofalnih zemljotresa ali evo šta se dešava, prema podacima Seizmološkog zavoda, na svakom stepenu kada se on dogodi.

I stepen - NEOSETAN ZEMLJOTRES

Ne oseća sečak ni pod okolostima koje tome najviše pogoduju. Bez oštećenja.

II stepen - JEDVA OSETAN ZEMLJOTRES

Podrhtavanje tla oseća samo veoma mali broj ljudi, manje od 1 odsto kada se kreću i kada se nađu u kući u poziciji koja je naročito povoljna da se podrhtavanje oseti. Ni on ne izaziva oštećenja.

III stepen - SLAB ZEMLJOTRES

Nekolicina oseća zemljotres u zgradi. Ljudi koji se ne kreću osećaju ljuljanje ili lako podrhtavanje tla. Lako njihanje okačenih predmeta, ali je bez oštećenja.

IV stepen - UMEREN ZEMLJOTRES

Mnogi osećaju zemljotres kada se nalaze u zgradi, dok ga izvan zgrade oseća vrlo mali broj ljudi. Manji broj se probudi iz sna. Nivo vibracija nije zastrašujući. One su umerene. Prisutni posmatrači osećaju slabo podrhtavanje ili ljuljanje zgrade, sobe ili kreveta, stolice...

V stepen - JAК ZEMLJOTRES

Zemljotres oseća većina ljudi u zgradi, dok ga van nje oseća mali broj ljudi. Manji broj ljudi je zaplašen i beži iz zgrade. Mnogi se bude iz sna. Prisutni posmatrači osećaju jako potresanje (oscilovanje) ili ljuljanje cele zgrade, prostorije ili nameštaja.

Viseći predmeti se jako klate. Porculan i čaše zajedno zveckaju. Može doći do pomeranja ili do padanja malih, neuravnoteženo postavljenih i (ili nesigurno poduprtih predmeta. Vrata i prozori se sami silovito otvaraju ili zatvaraju. U dosta slučajeva prozorska stakla popucaju. Tečnosti osciluju a mogu i da pljuskaju van dobro napunjenih posuda. Životinje u zatvorenom prostoru mogu da se uznemire.

VI stepen - VRLO JAК ZEMLJOTRES

Većina ga oseća u zatvorenom prostoru, a mnogi izvan njega. Dosta osoba gubi ravnotežu. Mnogo ljudi se plaši i beži van zgrada. Može doći do pomeranja ili padanja malih predmeta normalne stabilnosti. U manjem broju slučajeva može doći do razbijanja posuđa i staklarija. Domaće životinje, čak i kad su napolju, mogu da se uznemire (uplaše).

U slučaju ovog zemljotresa dolazi do oštećenja na mnogim zgradama.

VII stepen - SILAN ZEMLJOTRES

Većina stanovništva je uplašena i pokušava da beži iz kuća. Mnogi teško zadržavaju ravnotežu u stojećem položaju, naročito na višim spratovima. Nameštaj se pomera a ona vrsta kod kojeg je gornji deo teži od donjeg može da se prevrne. Mnogi predmeti padaju sa polica.

Voda se preliva i pljuska iz posuda, rezervoara i bara.

Dolazi do oštećenja zgara a ona su najviše primetna na višim delovima zgrada.

VIII stepen - ŠTETAN ZEMLJOTRES

Velikom broju ljudi je teško da se održi na nogama, čak i van zgrada. Može doći do preturanja nameštaja. Predmeti kao što su televizori, pisaće mašine, itd., padaju na pod. Ponekad može doći do pomeranja s mesta, torzije ili prevrtanja kamenih nadgrobnih spomenika. Talasanje vrlo mekog terena je moguće primetiti.

Zgrade trpe oštećenja

IX stepen - RAZORAN ZEMLJOTRES

Opšta panika. Može doći do silovitog obaranja ljudi na tle. Mnogi spomenici i stubovi se ruše ili dolazi do njihove torzije.Primećuje se talasanje mekog tla.

Mnogo zgrada trpi oštećenje.

X stepen - PUSTOŠAN ZEMLJOTRES

Mnogo zgrada trpi oštećenja.

Zemljotres je, da podsetimo, posledica naglog pokretanja dva bloka stenske mase duž  rasedne ravni, uske zone između dve stene. Te blokove, snažno priljubljene uz rasednu ravan u Zemljinoj kori drž pritisak, a njihovo pokretanje u stranu drži trenje. Kada pritisak toliko poraste i savlada trenje, blokovi raseda se naglo pokreću jedan uz drugi.

Pokretanjem blokova oslobađa se energija koja u vidu seizmičkog talasa putuje kroz zemlju i izaziva trešenje koje osećamo za vreme zemljotresa. Ravan po kojoj se blokovi pokreću jedan uz drugi naziva se rasedna ravan. Ovaj proses pokretanja započinje u tački koja se naziva hipocentar a obično se nalazi duboko u Zemljinoj kori, na rasednoj ravni.

Epicentar je tačka na površini direktno iznad hipocentra. Proces rasedanja traje dok ga nešto ne zaustavi.

Zemljotresi se događaju u serijama. Najjači udar u seriji je i glavni, dok učestali i slabi prethodni zemljotresi u prostoru, gde dugo nije bilo snažnijeg zemljotresa, mogu da budu i najavljivači glavnog udara. Naknadni udari najčešće se događaju na samom rasedu glavnog udara a što je jači zemljotres to je i veći broj naknadnih udara.

Najjači zemljotresi Srbije  

Svilajnac, 8. april 1893. - 5,8 stepeni po Rihterovoj skali

Lazarevac, 24.mart 1922. - 5,7

Rudnik, 15.maj 1927. - 5,9

Kopaonik, 18. maj 1980. - 5,8

Maljen, 29.septembar 1998. - 5,7

Peć, 11.februar 1662. - 5,5

Jagodina, 4. februar 1739. - 5,5

Vranje, 26. februar 1755. - 5,1

Golubac-Nova Moldava, 10. oktobar 1879. - 5

Krupanj, 25. jul 1906. - 4,6

Vitina, 10. avgust 1921. - 5,4

Kopaonik, 10. septembar 1983. - 5,3

Gnjilane, 24. april 2002. - 5,3

Fruška Gora 20.decembar 1739. - 4,5

Fruška Gora, 12. novembar 1740. - 4,8

Bajina Bašta 27.oktobar 1901. - 4,5

Kruševac, 1. oktobar 1972. - 5

Kopaonik, 18. maj 1980. - 5,3

Kopaonik, 2. septembar 1983. - 4,2

Kopaonik 3. mart 1984. - 4

Kopaonik, 7. septembar 1984. - 4,8

Surdulica, 5. januar 1985. - 4,6

Koponik, 10. maj 1985. - 5,2

Kopaonik, 18. maj 1985. - 4,9

Kopaonik, 30. jul 1985. - 4,5

Kraljevo, 14. avgust 1987. - 4,7

Velika Drenova, 1. jul 1999. - 4,9

Fruška Gora, 1. januar 1789. - 5,5

Svilajnac, 8. april 1893. - 5

Svilajnac, 20. maj 1893. 4,2 7

Kraljevo, 3. novembar 2010 - 5,4

(Telegraf.rs)