Željko bio na izdržavanju zatvorske kazne, pa dobio otkaz: Danas niko neće da ga zaposli, nema od čega da živi

Željko Radić iz Lešnice kod Loznice našao se u nezgodnoj životnoj situaciji kada je, nakon izdržane zatvorske kazne, ostao bez posla, a sada nema od čega da živi. U zatvoru je, on tvrdi, završio iako nije kriv.

- Problemi su počeli kada sam nasledio imovinu. Tada su me prijavljivali Centru za socijalni rad i policiji da vršim nasilje nad majkom, da bi mi napakostili. Nisam imao nikakav sukob s majkom. Moja majka ima smetnje u razvoju i ja sam brinuo o njoj, iako sam i ja osoba sa invaliditetom - počinje priču Željko za Telegraf.rs.

Preporučujemo

Kako tvrdi, nije predočen nijedan dokaz nasilja.

- Pre suđenja sam bio mamin staratelj. Pošto je mama sad u domu, njena starateljka je prvo rekla da neće tražiti da idem u zatvor. Meni je u Loznici, posle presude, pozlilo na gradskom trgu. Nisu znali šta da rade sa mnom, pa su me osudili na tri meseca, što je minimalna kazna. Ja sam to izdržao od 3. oktobra do 30. decembra. Pušten sam četiri dana ranije zbog dobrog vladanja. U zatvoru niko ko je osuđen za porodično nasilje nema privilegiju da izlazi u grad. Međutim, ja sam dobio i te privilegije - dodaje.

U zatvoru je, priča, naučio mnogo korisne stvari.

- Ujutru ustaneš, namestiš krevet, doručak, brojanje, ideš na posao. Kao u vojsci. Tako sam ja to posmatrao, da mi bude lakše. Bio sam pod strašnim pritiskom da nešto ne pogrešim. Na sreću, nije mi se desila nijedna greška. Video sam šta ne treba da radim u životu  - kaže on.

Imao je dozvolu da mu u posetu dođe neko od familije, ali, kako kaže, "njih ne zanima ni sad".

- Našao mi se moj razdredni iz škole, on mi je pomogao. Ali kad vam neko nešto da, gledate da ne tražite opet. Zaradio sam i koji dinar u zatvoru. Radio sam u komunalnom i u jednoj firmi. Oni u zatvoru uplaćuju minimalac, pa kada se odbije hrana, smeštaj i sve dažbine, daju isplatu. Došao sam u zatvor sa 500 dinara, izašao sam sa oko 12.000. Ali sve se to potroši, morao sam da platim struju, telefon, vodu, koje nisam koristio. U banci su mi izašli u susret, uplaćivali su mi račune nalogom za prenos. Ja u životu nikom ne dugujem ništa - dodaje Željko.

Zbog dosijea ne može da nađe posao

Kako Željko objašnjava, pre presude je radio u jednoj firmi kao portir i u proizvodnji papirnih kesa.

- Ja sam osoba sa invaliditetom, nemam položen vozački. U junu su majku smestili u dom u Subotici, a ja se, od kad sam izažao iz kazneno-popravnog zavoda, susrećem sa diskriminacijom. Poslodavac je primao sredstva od Nacionalne službe za zapošljavanje i držao me zaposlenog onoliko koliko je imao obavezu. Kada sam se vratio, odbio je svaku vrstu komunikacije sa mnom, nije mi dao pravo da tri meseca imam primanja preko biroa kao nezaposleno lice. Sredstava za život nemam - kaže Željko i dodaje da su mu iz Crvenog krsta rekli da će pomoć da stigne 20. februara, ali da do tada ima više od 10 dana i da ne zna kako da preživi u međuvremenu.

Posle svega, kaže, prodaje kuću, jer ne želi više tu da živi i stvara sebi dodatne probleme.

- Familija neće da mi pomogne. Profesor koji mi je dolazio u posete i bio uključen u sve mi je pomogao. Kada sam izašao, pozajmio mi je 6.000 dinara da preguram. Stižu mi računi, a nisam mogao da se prijavim na biro jer poslodavac nije hteo da mi pošalje papire, pa sam preko nekih drugara iz opštine jurio da se prijavim na biro, ali bez prava na novčanu pomoć - objašnjava.

Dodatni problem je, ističe, što je pre služenja kazne podigao kredit kako mu ne bi zaplenili imovinu. Taj kredit ne može da miruje i banka ne može da mu izaže u susret i pauzira otplatu.

- Svi me odbijaju za posao jer imam dosije. Planirao sam da tražim da se to preispita ponovo jer sam ležao tamo bez ijednog dokaza. Podneo sam zahtev za jednokratnu pomoć po izlasku jer svako osuđeno lice dobije papir iz zatvora i pišu preporuke od 48 sati do mesec dana šta da se uradi. Kad god pitam da li je moj zahtev rešen, oni mi kažu da čekamo obaveštenje, da će poslati poštom kad zaseda veće i da treba da se čeka mesec-dva, a ja nemam sredstava za život - dodaje Željko.

Kako kaže, išao je na razgovor u nekoliko firmi, ali bezuspešno. Ne traži mnogo. Kaže da bi mu posao u nekom marketu sasvim odgovarao.

Obratio se i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja koje ga je preusmerilo na Nacionalnu službu za zapošljavanje.

"Imajući u vidu navedeno, kao i situaciju u kojoj se trenutno nalazite, obaveštavamo Vas da ćemo Vaš mejl proslediti Direkciji Nacionalne službe za zapošljavanje na dalju nadležnost", odgovor je Ministarstva koji je Željko dobio.

Dok traži posao, Željko živi u stalnoj neizvesnosti jer ne zna da li će sutra imati da pojede koru hleba.

(Telegraf.rs)